Najviše ga ima u Vršcu, Kuli, Šidu i okolini Pećinaca, ali to nije dovoljno za podmirenje naših potreba. Srbija je u 2014. uvezla lešnik u vrednosti od oko 10 miliona dolara. Sada je to smanjeno na dva miliona, što govori da je ta proizvodnja perspektivnija.
Nenad Vasiljčin iz Veternika je još pre deset godina proizvodnju lešnika prepoznao kao izuzetno isplativu, te je sa tadašnje 24 godine, na dva hektara zasadio oko 1.200 stabala, sa kojih rodi i do dve i po tone lešnika, piše RTV.
“Prelazile su grane od komšije u moje dvorište, ne znam koliko sam imao godina, ali uglavnom lupao sam ih ručno, otišao sam u prodavnicu, gledao sam cenu, zainteresovalo me je, mislio sam moći će da rađa, bio sam siguran na mojoj parceli. I tako da sam se odlučio pre svega zbog cene, a bio sam oduševljen koliko je to rađalo, mislim od komšijskih tih par grana sam nakupio par kila, tako da sam bio ubeđen da će i kod mene to da bude”, priča Nenad Vasiljčin.
Kaže da je zadovoljan i da se ne kaje što je krenuo da to radi. Iako je prvu veću zaradu dobio tek nakon sedam godina, kada su stabla bila u punoj rodnosti, kaže da se čekanje isplatilo.
Turska je vodeća zemlja po izvozu lešnika. Ona proizvede negde između 600 i 650 hiljada tona, što je 70 odsto od ukupne svetske proizvodnje. Srbija za sada proizvede svega hiljadu tona. Međutim, ono što ohrabruje, jeste da su mnogi voćari, naročito mladi, u ovom uzgoju prepoznali profitabilnost.
Koliki su troškovi, a kolika zarada
Dragan Đurić, voćar iz Velike Plane, iako nije planirao da se bavi proizvodnjom lešnika, danas ima velik i moderan zasad i veoma je zadovoljan svojim poslom.
“Zasad sam podigao na površini od jednog hektara, 2008. godine. Ukupno je ovde oko 700 sadnica lešnika. Moj zasad trenutno je u 8. godini, a lešnik pun rod dostiže tek u 11. ili 12. godini. Prošle godine imao sam rod od oko tri kilograma lešnika po stablu. Govorim o rodu sa ljuskom, očišćenog lešnika je, naravno, znatno manje. U 12. godini taj rod bi trebalo da bude duplo veći, dakle oko 6 kilograma lešnika po stablu”, navodi on.
FOTO: PROFIMEDIA
Govoreći o ceni, on je naveo da je 2016. godine kilogram lešnika bio od 1.700 dinara do 2.000, dok je godinu dana kasnije od 900 do 1.000 dinara po kilogramu.
“Ako se uračuna kompletna zaštita, dakle 6 prskanja godišnje, đubrenje i navodnjavanje, ulaganja su oko 700 evra po hektaru”, kaže Đurić.
Na pitanje šta bi preporučio ljudima koji razmišljaju da se upuste u ovakvu proizvodnju, Đurić kaže da ako se seju ratarske kulture na maloj površini, ne može da se očekuje zarada.
“Zato nama koji nemamo mnogo zemlje preostaje voćarstvo ili povrtarstvo. Lešnik je u tom slučaju odlično rešenje”, zaključuje on.
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.