Ljudi

Nemačka nobelovka poručila da su SRBI SAMI SEBI NANELI ZLO, Kusturica na to ima SUROV ODGOVOR

By admin

Posted on 25/10/2017

Alfred Nobel se prži u grobu jer njegov laureat tvrdi da je upotreba dinamita i gorih naprava zdrava stvar za ljudski rod i osveštanje nacije – napisao je, između ostalog, Emir Kusturica u autorskom tekstu “Jedan dan u životu Herte Miler”.

Povod za reakciju Emira Kusturice, koji je objavljen na portalu “Iskra”, bio je istup nemačke književnice Herte Miler, dobitnice Nobelove nagrade za književnost, koja je na tribini održanoj u JDP “Logika 29. februara”, održanoj u organizaciji ambasade Nemačke i Sajma knjiga, navela da su Srbi sami sebi naneli patnju i da je vojna intervencija legitimno sredstvo.

– Posle nastupa književnice Herte Miler u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, jasno je kako su organizatori Sajma knjiga napravili grešku. Trebalo je da dogovore sa nadležnim organima i spisateljicu pozovu na vojnu paradu, nikako na mesto gde se skupljaju ljubitelji književnosti. Zbog toga što se vidi da ona preferira vojnostrateški put do nacionalnog osveštenja, radijaciju koju uranijumske bombe ostavljaju u prostoru i da ne veruje u efikasnost metarofe i književnog izraza – naveo je Kusturica.

Foto: M. Cvetković / RAS SrbijaKusturica: Milerovu je trebalo voditi u Kragujevac, tamo bi morala da ćuti

Na tribini u JDP Milerova je rekla da “kada postoji rat, tada mora da se izvrši zahvat kako bi jedna strana izgubila sve i bila podražena od druge”. Nemica je takođe poručila i da “ko u devet godina vodi četiri rata i ko tako pragmatično gradi groblja kao gradove, on se ne može stići rečima”.

– Imao mnogo načina da se sretnemo da Hertom Miler. Možda je, ipak, bilo najbolje da Milerovu pozovemo, nekoliko dana ranije u Kragujevac. Tamo bi je protokol naterao da položi cveće na gubilište kragujevačkih đaka i profesora i što je najvažnije, morala bi da ćuti. Posle onoga što je izgovorila u JDP tako bi bilo najbolje. Pokazalo se, naime, da kada nobelovka govori rečnikom vojnikinje, otme joj se ono što literatura ne trpi. U svoje ime i pod firmom Nobelove nagrade opravdava civilne žrtve. Doduše, sve to čini, kako kaže, ne zbog sebe, nego u našu korist – napisao je Kusturica.

On dalje navodi da Herta Miler umela i da upriliči predavanje na temu “Uticaj uranijuma na osveštenje zabludele Evropske nacije” i da je prikladnije da je umesto na Sajam knjiga pozvana na vojnu paradu ili Sajam automobila.

– Pretposavljam da bi u okolnostima vojne parade otvorila srce i poistovetila Sovjetski savez sa Ruskom Federacijom , te pokušala da nas ubedi kako je oslobađanje Beograda 1944. bilo relativno i kako je došlo vreme za podizanje nacističkim vojnicima. Ne sumnjam da bi ona do kraja izrazila svoju humanost konstatacijom da su i oni bili ljudi. Okreni, obrni, po onome što je izgovorila je pozorištu, ona je htela da kaže “u stvarnosti je sve kao i u fudbalu gde na kraju, u drugom poluvremenu svakako pobede Nemci” – piše srpski reditelj.

Opet ponavlja – greška je što je Herta Miler pozvana na Sajam knjiga “jer je naše gostoprimstvo mogla da oseti i na Sajmu automobila”.

– Ono jeste da kod nas ima više posetilaca na sajmu knjiga nego automobila, ali našao bi se tu neki njen obožavalac, koji voli “mercedes”. Tu bi popila iskreni aplauz i uz nekoliko selfija osećala bi se komotnije. Zamišljam Hertu Miler kraj “mercedesa konvertibil”, ponosna kao oni vojnici koji su umarširali u Beograd aprila 1941. nakon bombardovanja Beograda, koje je bilo mnogo slabije, tvrde stručnjaci, njene kolege, od onog koje je izveo NATO 1999. godine – citat je iz Kusturičinog autorskog teksta.

Milerova je na tribini rekla da nije razumela arogantan stav Srbije prema NATO, da je žalila što Severna alijansa nije ušla u njenu rodnu Rumuniju da svrgne porodicu Čaušesku, da Ukrajincima treba dati oružje protiv Rusa, da se nadala demokratizaciji Rusije ali da je to Putin sprečio.

Foto: M. Cvetković / RAS Srbija“Da je bilo pravde Nobelovu nagradu ne bi dobila Herta Mileg nego Peter Hendke”

– U vremenu kada smo odrastali Herta Miler i ja (ona je samo godinu dana starija od mene), presudnu ulogu na mišljenje, ali i na svjetonazor nisu igrale ideološke poruke koje je ona iskopirala iz vremena sovjetske okupacije Rumunije i izgovorila u JDP. To su činile knjige i filmovi. Može se pretpostaviti da smo u isto vreme čitali Solženjicina i patili za zatočenicima poput Desnisa Denisoviča. Kada smo gledali “Blago Sijera Mmadre” ili kasnije Brus Lija, srce nam je kucalo za progonjenim ili poniženim i po pravilu smo stajali na strani slabijih. To su bila vremena kada je reč bila tvrđava, a ne kurva, kao danas. Herta Miler nas uči da je takvo mišljenje izanđalo i čini se da kao da se još uvek rve sa vampirima koje do nje stižu u obličju Nikolaja i Helene Čaušesku. Zbog te traume ona veruje kako su NATO bombe po Srbiji obezbedile da se oni nikada neće vratiti. Jer, da nije tako i da ima pravde, Nobelova nagrada bi umesto Herti Miler 2009. bila uručena najvećem živom austrijskom piscu Peteru Hendkeu – zaključio je Emir Kusturica.

dijaspora.news/blic.rs