NEMAČKA AKTIVNO TRAŽI RADNIKE SA BALKANA: Evo i kako da se PRIJAVITE

Za stolovima, odvojeni paravanima, sede žene i muškarci. Na glavama su im slušalice s mikrofonom, pred njima – računari. Ono što izgleda kao klasičan kol-centar, zapravo je Virtuelni centar za dobrodošlicu nemačke Centralne agencije za posredovanje stranih radnika i stručnjaka (ZAV) u Bonu. Na nemačkom i engleskom, po potrebi i rumunskom, albanskom i na drugim jezicima, tu se odvija telefonsko savetovanje.

Pri tome je telefonska centrala samo jedno od mesta gde je aktivan ZAV koji radi u sastavu nemačke Savezne agencije za rad. Putem elektronske pošte, stigla su 32.200 upita, a 4.000 ljudi kontaktiralo je Centar preko internet-portala, u vidu pisane konverzacije uživo.

Nemačka sada aktivno traži kvalifikovane radnike – u okviru Evropske unije, ali i van nje. Težišni region je Zapadni Balkan, sledi Severna Afrika, ali u fokusu su i neke udaljenije države kao što je, na primer, Meksiko. Posebno se traže inženjeri, na primer u mašinogradnji, ali i računarski stručnjaci, kaže Karsten Klajn, predsedavajući uprave ZAV. Osim toga, velika je i potražnja za negovateljima i medicinskim osobljem.

– Postoje i zanimanja koja su deficitarna samo u pojedinim regionima Nemačke, kojima su potrebni, recimo, vozači ili organizatori špedicije.

Znanje nemačkog – gde je potrebno, gde nije tako važno

Pored odgovarajuće kvalifikacije koja mora biti potkrepljena svedočanstvom, druga velika prepreka na putu ka zaposlenju u Nemačkoj jeste – jezik. Nivo znanja koji se traži zavisi od konkretnog zanimanja. U IT-branši znanje engleskog je odlučujuće, ali u oblasti nege, kao i u hotelijerstvu ili ugostiteljstvu, gde je važan direktan kontakt s mušterijama ili pacijentima, kandidati moraju da govore dovoljno dobro nemački da mogu da se dobro sporazumevaju, objašnjava Klajn. Moraju da razumeju šta gost hoće i da budu u stanju da čitaju nemačke tekstove i pišu na nemačkom.

Agencija ZVA radi zajedno sa biroima za zapošljavanje u partnerskim zemljama – trenutno posebno intenzivno sa partnerima sa Zapadnog Balkana. Nedavno je u Berlinu završen seminar za zaposlene u biroima rada u zemljama Jugoistočne Evrope.

Stalno se odvijaju i bilateralne posete – trenutno je u Nemačkoj jedna delegacija iz Crne Gore koja sa nemačkim partnerima koordinira proceduru oko nalaženja posla i mogućim merama dokvalifikacije za zainteresovane građane te zemlje.

– Mi pokrećemo projekte i programe za nezaposlene u Crnoj Gori, koji će im dati šansu da najpre završe odgovarajuću obuku, a potom možda i nađu posao u Nemačkoj – kaže zamenik direktora Zavoda za zapošljavanje Crne Gore David Perčubić. Obuka za nemačko tržište rada u pravilu traje dve ili tri godine. Kandidati moraju znati nemački jezik i to bar nivo A1 ili A2.

Da li Nemačka doprinosi „odlivu mozgova“?

Klajn odbacuje prigovor da Nemačka svojim aktivnostima potpomaže „odliv mozgova“:

– Generalno za nas i druge evropske zemlje važi da ne dajemo prednost jednostranom putu, već dajemo ljudima mogućnost da se u Nemačkoj stručno orijentišu, da se dokvalifikuju, i onda se sa novim i dobrim iskustvima vrate na domaća tržišta.

Zbog toga se intenzivno sarađuje sa organizatorima u dotičnim zemljama.

Perčubić dopunjava iz crnogorske perspektive:

– Projekte na kojima trenutno radimo pokrećemo pre svega zbog nezaposlenih u Crnoj Gori. Time želimo da što je moguće bolje iskoristimo naše resurse i legalizujemo radnu migraciju.

Tako je nalaženje posla za kvalifikovane radnike iz inostranstva, kako izgleda, dobro za obe strane. ZAV ima pune ruke posla. Dežurni telefon, mogućnost dopisivanja uživo, i veze preko Skajpa, sve je to na raspolaganju od ponedeljka do petka, a elektronskom poštom se upiti mogu slati u svako doba. ZAV nastoji da angažuje kvalifikovane savetodavce koji se razumeju u podnošenje prijava za posao, mogućnosti zaposlenja, i šta konkretno znači raditi u Nemačkoj – od cena kirije pa sve do tarifa za zdravstveno i imovinsko osiguranje. Slogan „Make it in Germany!“ može imati uspeha samo ako se ljudi od samog početka otvoreno i realno informišu o šansama i teškoćama u ovoj zemlji.