“Nekada si mogao da kupiš juga na kredit i da živiš normalno sa ostatkom plate”: Sa ulica nestaje simbol Jugoslavije, traži se za staro gvožđe

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Deluje pomalo neobično kada auto-putem ili krcatim gradskim bulevarima prošparta još poneki “jugo” ili “kec”. Neprimetno i stidljivo ovi “Zastavini” modeli nestali su se sa ulica i sakrili u sećanja na “dobra stara vremena”.

To su bila vremena kada se i nije živelo tako raskošno, ali je svako od plate mogao sebi da priušti privatni automobil iz domaće fabrike. Ta stara vremena potom su obeležile krize, sankcije i ratovi, kada su ovi modeli bili ako ne pouzdani, a onda bar jeftini za održavanje i preživljavanje.

Međutim, danas im preti pravo istrebljenje sa srpskih puteva. Broj registrovanih “juga” i “kečeva” prepolovljen je za svega sedam godina. Još toliko biće verovatno potrebno da ovi automobili postanu oldtajmeri.

Prema podacima MUP, broj registrovanih vozila “Zastava 101” za 2011. godinu bio je 69.462, za 2012. godinu – 63.017, za 2013. godinu – 55.583, za 2014. godinu – 49.231, za 2015. godinu – 43.604, za 2016. godinu – 39.134 i za 2017. godinu – 34.718. Broj registrovanih automobila “Zastava jugo” za 2011. godinu bio je čak 173.775, za 2012. godinu – 160.844, za 2013. godinu – 141.576, za 2014. godinu – 123.504, za 2015. godinu – 106.772, za 2016. godinu – 93.722, a za 2017. godinu svega 80.754.

Na čuvenoj beogradskoj auto-pijaci na Bubanj potoku, juče su na prodaji bila svega dva “jugića”. Jedan 2008. godište po ceni od 900 evra. Drugi, proizveden 1994. koštao je 450… Vlasnik prvog nije ni hteo da razgovara sa mnom, ali kada sam potražio vlasnika ovog drugog, odmah sam oko sebe skupio i zainteresovano društvo pravih ljubitelja “Zastave”.

– Nema kupaca za “juga” i “Zastavu 101”, a glavni razlog za to je pomodarstvo. Hoće da kupe kola za 1.000 evra i da se voze, a nema veze što će da propadnu kroz pod dok dođu kući, jer je sve trulo. Imaš “juga” novijih godišta, koji su zdravi, a koštaju od 700 do 1.000 evra. Za cenu “juga” iz 2008. godine možeš da kupiš strani auto koji je star 20 i više godina. A ovako bi imao auto da traje bar 10 godina. Popravke su jednostavne, delovi jeftini… Dođi da te upoznam ja sa mojim prijateljem Zokijem, on je pisao i za “Zastavin” časopis – pričao mi je jedan prolaznik i poveo me do stola u kafanici.

Zoran Petković sedeo je baš sa vlasnikom “juga” iz 1994. Slobodanom Lalićem. Za njegov “jugo” preko oglasa su mu nudili 150 evra “na neviđeno”, pa je odlučio da se oproba i na pijaci. Kaže, šteta je da automobil ode u delove.

– Pali iz prve, lepo ide. Moja sestra ga je kupila 1994. godine, a onda sam ja nastavio da ga vozim.Šta god da se pokvari, džab-džabe su delovi – priča Lalić, inače stomatolog, koji je iz zdravstvenih razloga morao da prestane da vozi i da se oprosti od svog juga.

A nekada je, pričaju mi sagovornici, jugo koštao 10.000 maraka. Do devedesete mogao je da se kupi od jedne plate na kredit i da se s tom platom normalno živi, pričaju oni.

– Nije poenta da ti slikaš sad ovde dva automobila i to je priča o “Zastavi”. To je bila velika fabrika i veliki gigant, imali su putnički program, teretni i oružje. U svakom gradu Jugoslavije radio je neki kooperant za fabriku. Ja sam svoja prva kola kupio 1977. godine i to je bila “Zastava 101”. Ljudi su po šest meseci do godinu dana čekali na isporuku – priča Branko.

Kažu i po 200.000 automobila izlazilo je sa fabrilkih traka.

– U Africi se voze i dalje, u Tunisu i Egiptu. Tamo i ne može da istruli auto, jer nema zime ni soli, a jeftio im je održava održavanje. Ja sam pisao “Zastava auto”,  a radio u “Zastava prometu”.Reklamirali smo naša vozila i naše klijente, pisali smo o servisima, bila je velika mreža. Cela država je bila uključena: u Prištini su se pravili amortizeri, sedišta u Peći, gume Tigar. Kad su počeli ratovi počela je i kriza. Odvojile su se republike i moralo je da se snalazi za delove. A bilo je 36.000 zaposlenih, 200.000 automobila godišnje se proizvodilo – priseća se Zoran.

Delovi se, kažu, još proizvode. Mogu da se kupe u nekim radnjama, ali i na Bubanj potoku, subotom. Što polovni, što novi, što onih koji su godinama stajali u nekom magacinu.

Međutim, uprkos svim prednostima i nostalgiji, tehnologija za “juga” i “keca” kaska za modernom i pola veka. To utiče i na takozvanu “pasivnu bezbednost”, priča Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

– “Jugo” je automobil koji je proizvod tehnologije i dostignuća sedamdesetih godina, tako da je odavno odavno prevaziđen. Iz godine u godinu se povećavaju gabariti i mase vozila. Kada se čeono sudare dva vozila koja se kreću istom brzinom, mnogo veće šanse za preživljavanje imaju vozač i putnici u vozilu sa većom masom. Svi mi imamo žal za nekim vremenima. I ja volim “reno 4”, ali svoju decu bih nerado stavio u takav automobil. “Zastava 101” ima malo veće gabarite, ali to su svakako tehnički prevaziđena vozila – priča Okanović.

Kao podatak koji govore tome u prilog je da je 1991. godine čak oko 2.000 ljudi poginulo u saobraćaju, dok je prošle godine bilo 580 žrtava druma.

– Prednost je definitivno relativno lako i vrlo jeftino održavanje. Njegova popravka je relativno jeftina i svaki malo bolji mehaničar je mogao da održava “juga” – dodaje Okanović.

Istorija “juga”

Prvi prototip “juga” nastao je još 1978., godinu pre nego što je ovaj model u anketi dobio jednostavno i prepoznatljivo ime. Fabrički naziv bio je “Zastava 102”, a prvi prototip poklonjen je drugu Titu. Serijska proizvodnja počela je dan uoči 29. novembra 1980. godine. Prethodno je ručno izrađeni prototip briljirao i na Beogradskom sajmu. Od 1985. pod imenom “Yugo GV” probio se i na američko tržište. Poslenji jugo pod imenom “koral” izašao je sa fabričke trake 11. 11. 2008., a za tih 30 godina proizvedeno je skoro 800.000 juga.

Istorija “Zastave 101”

Prvi put “stojadin” ili “kec” pojavio se na sajmu u Beogradu 1971. godine. Proizvodio se, kao i “jugo” do 2008. godine, a zajedno sa modelom “Zastava 128” napravljeno je blizu 1,3 miliona primeraka.“Zastava 101” rađena je po licenci italijasnkoh “Fiata 128 hečbek”, dok je “Zastava 128” rađena po licenci “Fiata 128”. “Stojadin” se uveliko izvozio, za prvih 20 godina u inostranstvo je plasiran 224.851 primerak.

(dijaspora.news/telegraf.rs)