– Vikala sam mu da mi da ruku ili da skoči sa balom sena, ali on je samo rekao “ne mogu, baba, gore mi noge” – plačnim glasom kaže Mira, baka devetogodišnjeg Pavla B. iz Ljukova koji je prekjuče izgoreo u požaru u štali.
Mira, tetka Pajinog oca, u ponedeljak je, prvog dana nenadanog raspusta za đake, u kući u Ulici 1. novembra čuvala Pavla, njegovog dve godine mlađeg brata Nikolu i petogodišnjeg Miladina, dok su roditelji Maja i Vasa bili na poslu. Njima se u igri pridružio i rođak Nikola P, koji je iz Batajnice došao u posetu baki i deki.
Ko je i na koji način zapalio bale sojine slame, koje inače služe za grejanje porodice stradalog Pavla, utvrdiće istraga. Ono što je sada izvesno je da su se dečaci igrali na spratu štale, gde su bile bale. Pavlova mlađa braća, kao i drug, čim je izbila vatra sišli i spasli se, dok je on ostao zarobljen u požaru.
– Bila sam na terasi i prostirala veš. Čim sam osetila miris i čula vrisku dece, dotrčala sam do štale. Rekao je dvojici braće da beže sa sena, da će on da ugasi vatru… Vatra je kuljala, a ja sam se popela na merdevine. Paja je jaukao… Vikao je “Miro, ne mogu, gorim!” Više se nije čuo, samo je nestao u plamenu. Pokušala sam da mu pomognem, da ga spasem. Ali već sledećeg momenta dim je bio svuda okolo i Pajin glas se više nije čuo – priča Mira dok joj se suze slivaju niz lice.
Komšije su čule pucketanje slame od soje koja je gorela, videle dim i pokušale da pomognu u gašenju požara. Ipak, vatrena stihija se nije smirivala i nisu mogli da izvuku dečaka iz štale. Vatrogasne ekipe uspele su da lokalizuju vatru, a tada je već došao i Vasa, otac stradalog dečaka koji je telo sina, skoro potpuno izgorelo, zatekao u štali.
Vasa je juče dopremio telo najstarijeg sina iz Novog Sada, gde je obavljena obdukcija, do kuće u Ljukovu. Majka Maja nije imala snage za bilo kakav razgovor, lice joj je bilo naduveno od plača. Vasa je pak nervozno u rukama držao cigaretu i ćutao, dok su rođaci, prijatelji i komšije pokušavali da ga uteše.
– Tog jutra sam im, kao i svakog dana, rekao da budu dobri i da slušaju. Rekao sam da idem samo nešto da završim i obećao da ću im doneti sličice. Lepili su sličice fudbalera u album. Došao sam kući bez sličica… – setnim glasom kaže Vasa.
Otac napominje da je Pavle, učenik trećeg razreda lokalne osnovne škole, bio divan dečak.
– Pitajte na karateu, koji je trenirao, na folkloru, u školi. Bio je odličan učenik. Učiteljica je kazala da u karijeri nije imala tako jedinstveno odeljenje. Vredan, spreman uvek da pomogne – tiho kaže Vasa.
I komšije i prijatelji porodice Pavla B. imaju samo reči hvale za stradalog dečaka.
– Bio je dete za primer. Nikada nije prošao ulicom da se ne javi. Pomagao je ocu. Vasa inače vozi kamion i bavi se sečom drva. Pavlova majka je tek pre nekoliko meseci počela da radi, u Pazovi u fabrici sladoleda. Nedavno je primila prvu platu. Strašno je to što ih je zadesilo, ne dao bog nikome – kažu komšije.
Međutim, napominju da je taj pomoćni objekat do sada tri puta goreo i da nije bilo žrtava.
– Prvi požar je bio 1. septembra 1983, a drugi kada se vatra proširila sa komšijine kuće. Šta bi bilo da je u ponedeljak duvao vetar, ne smemo ni da zamislimo jer bi vatra uništila ceo kraj – kažu komšije.
Mali Pavle će na poslednji put biti isprećen danas u 13 sati.
Intervenisala Hitna pomoć
Kada je iz Novog Sada dovezeno telo stradalog dečaka, dvorištem se prolomila kuknjava. Dečakovom dedi po majci, Marjanu, pozlilo je pa je morala da interveniše i Hitna pomoć.
Pavlova mlađa braća nisu bila u porodičnom domu jer su odmah posle tragedije odvedena kod kumova u Petrovac.
Dečak od babe uzeo upaljač
Baka Mira, koja je čuvala Pavla i njegovu braću i pokušala da mu pomogne i izvuče ga iz vatre, kaže da je dečak verovatno uzeo njen upaljač koji je bio pored cigareta na stolu. Da li su njime zapaljene bale, to međutim nije znala.
– Bila sam strašno vezana za Paju. Moj sin je umro i sahranjen je 1. septembra, a sledećeg dana se rodio Pavle. Nisam mogla odmah da ga vidim jer nije red kada si u crnini – navodi Mira i dodaje da je Pavle dobio ime po dedi, Vasinom ocu a njenom bratu, koji je preminuo, kao i Vasina majka.
Pavle je, kaže, bio veseljak po prirodi i još kao dvogodišnjak igrao je na svadbi.
“Ja ću ugasiti vatru”
Kada je vatra počela da gori Pavle je dvojici braće i još jednom dečaku rekao: “Bežite sa sena, ja ću je ugasiti.”
– Mi smo grešni, jer nismo uspeli da spasimo dete – ovako, još uvek potresen, govori prvi komšija porodice Batak, Andrija Stefanović, koji je odmah čim je spazio vatru pritrčao u pomoć. – Mi smo pokušali da gasimo sa kofama punim vode, ali bilo je bezuspešno sve dok nisu došli vatrogasci. Kada su konačno obuzdali stihiju, onda se pojavio dečakov otac Vasa, on ga je napipao u zgarištu slame. Nisu mu dali da ga izvuče dok nije stigao istražni sudija.
Dijaspora.news/Kurir.rs/Blic/Novosti
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.