Porodica Dumitrović iz mesta Zlot kod Bora, bije jednu od najtežih bitaka svog života. Dejan Dumitrović, glava kuće, izgubio je ruku prilikom rada na kombajnu na polju kukuruza još 2011. godine što je bila prekretnica za čitavu porodicu.
Vera Dumitrović i njihov jedanestogodišnji sin se trude da pomognu koliko mogu, radom u bašti, i čuvanjem životinja, koje kako kažu, vole svim srcem.
Porodica se brine o dve koze, tri krave i dva teleta. Ipak, iz nužde, žele da ih prodaju, ali životinje nisu obeležene jer to nosi dodatni trošak, a oni nemaju novac. Oba roditelja su bez primanja, jedino što dobiju je 4.000 dinara od mleka koje prodaju.
Porodica Dumitrović duguje za telefon 20.000 dinara, za struju 26.000 dinara, za telefon 20.000 dinara, plus porezi.
Svakog meseca im stiže upozorenje da će im isključiti struju, a Vera skupi bar 1.000 dinara mesečno da odnese kako bi odložila mrak u kojem će se čitava porodica ubrzo naći.
Imamo velike dugove, a nemamo primanja, svaki dan se dovijam da deci napravim doručak. Srce mi se kida kada pomislim koliko se moje dete ustručava od svega. Delimo hranu na ravne časti, i složni smo. Potrebno nam je tako malo, da ponovo budemo srećni, priča majka.
Dejanu nije odobrena invalidska penzija, a Centar za socijalni rad im je pomogao dva puta, jednom sa 5.000 dinara, drugi put sa 4.000 dinara.
Treći put su odbijeni.
Vera i Dejan se nalaze u teškom zdravstvenom stanju. Dejan je izgubio ruku i oseća se veoma slabo, a Veri je nakon Dejanove nezgode oštećen mozak. Pored toga, sin i ona imaju astmu pa moraju da koriste pumpice koje koštaju dodatno.
Porodična kuća se nalazi u trošnom stanju, a njihov sin je dobio plućnu hroničnu bolest zbog boravka u vlažnim prostorijama.
Kako nam je Vera objasnila, kuća se doslovno “raspada”, a opšta higijena izostaje.
Porodicu muči to što kuća nema fasadu, a izostaju i vrata. Ona koja postoje, nisu u funkciji, pa Vera svoj dom zove “hotel-promaja”.
Porodici Dumitrović fale kreveti, šporet, frižider, zamrzivač, stolice, regali, peškiri, ćebad, vrata, zavese, sanitarija, šerpe, lonci, čaše, hrana!
Drugim rečima, sve ono što jedno domaćinstvo treba da ima.
Život u ovakvim uslovima je nepodnošljiv i ukoliko ste zdravi, a ova porodica to nije.
Svako muči svoju muku, ali je Dejanu najteže. On mora da okopava, radi, brine o detetu i to bez ruke. Vera pomaže koliko god može, ali je zbog diskus hernije dosta sputana u osnovnim stvarima.
Ipak, dovijalju se koliko mogu, a Vera se žali i na problem sa spavanjem.
Pijem lekove za smirenje i za pritisak. Prevrćem se po celu noć jer ne mogu da spavam. Mnogi mi kažu da prodam životinje, ali to nije dugoročno rešenje. Ne znam kako bi mi to pomoglo kasnije, mojoj deci svakako neće. Srce mi se cepa, duša mi se kida, kaže očajna majka.
Porodicu najviše plaši zima jer se sećaju kako je to prošle godine izgledalo. Smrzavanje, dovijanje, mučenje…
Kad dođe jesen, dođu nove muke. Nemamo prozore i vrata, promaja duva na sve strane, a najteže mi pada kada vidim da Stefan drhti. Uvijamo se u ćebad, ložimo nešto koliko možemo, a ni od bašte tada nemamo koristi. Ne mogu ni krompir da sadim, pa da jedemo, priča Vera kroz suze.
Porodica Dumitrović ne želi da prosi, ali im je neophodna novčana pomoć kako bi vakcinisali i obeležili životinje, kupili seme za baštu, ali i omogućili svom detetu da raste u normalnim uslovima sa osnovnim kućnim elementima.
Ukoliko želite da pomognete porodici Dumitrović, možete ih kontaktirati na broj telefona: 061/6143810 ili uplatiti novac na žiro način:
Adressa 19215 Bor Zlot reon Smolnica
Dumitrovic Dejan I Verica
Žiro račun:
Komercijalna Banka BR.205900100929778168
Svako ko bude želeo, može lično da obiđe porodicu i da se uveri u kojoj nemaštini žive. Što se tiče Dumitrovića, svi su dobrodošli.
(dijaspora.news/epreso.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.