Najzad dobra vest za srpsku porodicu koja je zatočena u Dominikani: Javio nam se Bojan koji želi da im kupi avionske karte (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Sve što Đukići žele je da se presele u Srbiju kako bi najzad vodili bezbedan život, umesto pod stalnom pretnjom smrću.

Priča o srpskoj porodici Đukić Filipović, koja godinama pokušava da se iz Dominikanske Republike preseli u našu zemlju, dirnula je mnoga srca. Odmah nam se javio jedan od naših poslovnih ljudi sa Floride koji im je poklonio kuću u Somboru bez ikakve naknade, u slučaju da dobiju papire. Talas dobročinstva se sada toliko proširio da su za porodicu obezbeđene i avionske karte.

Nikolas bi bio samo običan stanovnik Dominikanske Republike da se ne preziva Đukić Filipović i da nije potomak Beograđanina i Banjalučanke. I da ga srce ne vuče da se sa porodicom vrati u zemlju svojih predaka. Bio bi običan i da do sad nije na sve načine pokušao da dobije srpsko državaljanstvo i da je posle toga odustao. Ali nije. Ni običan, a nije ni odustao.

U Srbiji nikada nije bio jer je njegovog oca 1948. godine iz Srbije oterao rat, a Nikolas je rođen u Venecueli. Sada sa suprugom i troje maloletne dece u Dominikanskoj Republici živi na granici siromaštva, jedva preživljavajući.

Dirnut njihovom pričom, kontaktirao nas je Bojan Mališević, sa jednom konkretnom ponudom: želi da svim Đukićima kupi avionske karte, u slučaju da dobiju državljanstvo. Sticajem okolnosti, Bojan ih već poznaje i najbolje zna o kakvoj se porodici radi.

– Bilo mi je jako žao kada sam čuo u kako teškoj situaciji se nalaze. Imao sam mogućnost da ih upoznam i nekoliko puta razgovaram sa njima, uverio sam se da se radi o skromnoj, iskrenoj i požrtvovanoj porodici, koja je spremna da započne novi život uprkos svim izazovima – objašnjava nam Bojan.

Uveren je da im u Srbiji neće biti jednostavno u početku, ali zna da će u našoj zemlji voditi sigurniji život.

– Radi se o radikalnoj promeni života – drugi kontinent, kultura, jezik, klima itd. U Venecueli je situacija katastrofalna, nema osnovnih namirnica kao što su pasta za zube, toalet papir, pelene za bebe, lekovi… Sigurnost je na najnižem mogućem nivou, ljude kidnapuju i ubijaju za 50-ak dolara i to usred bela dana. U Dominikanskoj Republici je takođe problematično i nesigurno, ekonomija je vrlo slaba i jedino turizam funkcioniše. Kada se sve to uporedi sa situacijom i mogućnostima u Srbiji, siguran sam da ta porodica može započeti bolji i bezbedniji život – dodaje Bojan.

– Nažalost, ljudi imaju tu tendenciju da često kritikuju situaciju u svojoj državi. Ali ako uporedimo našu ekonomiju, sigurnost i infrastrukturu sa državama Centralne i Južne Amerike, Srbija definitivno ima bolju perspektivu – kaže.

Čuo je da će Đukići imati dom ukoliko dobiju državljanstvo i dođu u Srbiju. Drago mu je da se još neko javio ko bi pomogao porodici.

– Da, čuo sam i mnogo mi je drago da se još jedan moj sunarodnik odlučio da pomogne tako što im je ponudio svoju kuću u Srbiji na besplatno korišćenje. Svako ima pravo da pomogne kome, kada i kako želi. Neki od nas se nalaze u boljoj, neki u lošijoj situaciji, tako da uopšte ne krivim niti kritikujem one koji ne mogu ili ne žele da pomognu. Isto tako smatram da ova naša pomoć nije nikakav herojski čin, nego znak podrške porodici za novi početak i bolju budućnost – skroman je Bojan.

Uveren je da se dobro dobrim vraća i da svaka pomoć treba da bude inspiracija za nešto pozitivno.

Podsećamo, Nikolas je u braku sa Doli E. Rodrigez i imaju troje dece: Anu (15), Janka (9) i Draga (7).

Zbog političke i ekonomske krize koja je pre izvesnog vremena pogodila Venecuelu, usled nedovoljno lekova, hrane, nekoliko oružanih napada, umorni od gladi i zbog straha za živote, odlučili su da napuste zemlju kako bi svojoj deci obezbedili sigurnost i bolji život.

– Iako smo zbog mog srpskog porekla želeli da odemo u Srbiju, stigli smo samo do Dominikanske Republike zbog nedostatka novca. Od tada je naš život veoma komplikovan jer zbog ilegalnog boravka nemamo posao, niti zdravstveno osiguranje. Izdržavanje porodice je izazov. Jedva da imamo da jedemo od onoga što skupimo, zbog čega je naš odlazak u Srbiju postao nemoguć. Radimo neformalne poslove koji ničemu ne vode, živimo u kritičnim uslovima koji su ozbiljno ugrozili i moje i zdravlje moje dece – rekao nam je Nikolas.

Išli su u srpski konzulat i stupili u kontakt sa ambasadom na Kubi. Već skoro više od godinu dana šalju dopise, ali ne dobijaju odgovore.

– Naša trenutna situacija je kritična. Očajni smo i potrebna nam je pomoć kako bismo nabavili dokumentaciju koja nam je potrebna za dobijanje srpskog državljanstva. Želimo da obezbedimo kvalitetnu budućnost našoj deci, kvalitetno obrazovanje i zdravsteno osiguranje. Janko je posebno dete i potrebna mu je lekarska kontrola, ima natprosečnu inteligenciju i fizički je veoma sposoban. Iako sam rođen u Venecueli, zbog mog porekla, osećamo se kao Srbi – kaže očajni otac troje dece.

Studirao je spoljnu trgovinu i govori engleski i malo srpski. Njegova supruga je studirala vazdušni saobraćaj i govori engleski, ali zbog njihove ilegalne situacije radila je kao ulični prodavac, a sada peva po autobusima.

(dijaspora.news/telegraf.rs)