Najpoznatiji srpski putnik i putopisac: Amazonija ne dočekuje posetioce raširenih ruku (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Putopisac Viktor Lazić: Dečačka mašta često me je vodila u dubine Amazonije. Došao je trenutak da mi i noge koračaju putem koji je mašta odavno utabanala, piše ovaj najpoznatiji srpski putopisac za B92 putovanja.

Amazonija je prostranstvo koje se proteže na pet i po miliona kvadratnih kilometara i obuhvata devet država. Veličine kao dve Indije ili 62 Srbije (sa Kosmetom), Amazonija ne dočekuje posetioce raširenih ruku. Pre bi se moglo reći da ih dočekuje raširenih krošnji i čeljusti pirana: sa jedne strane nalazi se flora koju je veoma teško sagledati, a sa druge životinje koje su dobrim delom zastrašujuće. Recimo, pojedinim ribama nije dovoljno što imaju zube u ustima, nego imaju još jedan dodatan par na samom jeziku!
Sreo sam mnogo putnika koji su se iz Amazonije vratili razočarani. Očekivali su da je to cirkus ili zoološki vrt, da će lako i brzo videti romantične scene i doživeti uzbuđenja iz dokumentaraca… Samo ime Amazonija u sebi nosi toliko čudesnih asocijacija, da možda nije čudo što se od nje uvek toliko očekuje. Niko i ne pomišlja da je za snimanje jednog uzbudljivog kadra u prirodi nekada potrebno mnogo meseci mukotrpnog rada i čekanja, a ponekad i godina…

Ovde su uzbuđenja drugačija. Velikom mukom može se videti, sagledati i shvatiti tek deo prostranstva i bogatstvo koje nas okružuje. Tek kada duša prihvati da mnogo više mora da oseti i zamisli nego što će da opipa i vidi, tek onda može da se izdigne iznad Zemljinih pluća i da upije sve što dubine sopstvene duše u ovim predelima mogu da dosegnu.

Mnogo je zabluda o Amazoniji. Recimo, kako zamišljate hodanje po tlu najgušće prašume? Čak i ako je tuda probijena kakva-takva staza između plemena… Naravno, kakvo je tlo u mnogome zavisi od vrste vegetacije, ali na mestima sa najvišim drvećem, onaj ko je na zemlji, zapravo je u potpunom mraku! Krošnje su toliko guste u visini, da svetlo na mnogim mestima uopšte ne dopire do zemlje! Kada pada kiša, potrebno je između pet i petnaest minuta da voda kroz gusto lišće dopre do tla, a više od polovine padavina nikada ni ne dotakne zemlju.

Šta bi bio “tipičan” pejzaž ovog prostora? Da li uopšte možete da sagledate kako to izgleda Amazonija? To bi bilo moguće učiniti jedino iz aviona ili sa posebnih osmatračnica. Zapravo, sve što čovečije oko može da vidi i foto aparat da uslika jeste deo šume ili reke, konkretna životinja ili biljka… Ukoliko niste biolog, te fotografije izgledaju identično kao da su uslikane na Moravi ili u bosanskim šumama. Jedino što je potrebno jeste da se popnete pedesetak metara u vis kako biste bili u visini krošnji, ali čak ni tada ne vidite mnogo toga. Na kraju krajeva, to je “samo” mnogo visoko drveće, a krošnje su vam većinom i dalje u ravni očiju ili tek neposredno ispod, pa se i dalje, posle tolikog penjanja, neki daleki pejzaž, sem beskrajnog zelenila, ne vidi.

Posete Amazoniji zahtevaju vreme, strpljenje, znanje i ljubav

Postoje avionske linije između najvećih gradova, ali hiljade i hiljade kvadratnih kilometara šuma, nepregledna i razuđena obala reke Amazon i njene neprebrojne rečice i rukavaci, bezbrojna naselja i plemena koja žive u divljini, sve to – nije na dohvat ruke. Od mesta do mesta putuje se ili brodom ili pešice usput jedva krčeći put koji je već zarastao od poslednjeg prolaska ljudi, iako se krećete po već utabanoj stazi.
Veći deo Amazonije nema drugih puteva do vodenih trasa kojima plove spori brodovi, u mnogo čemu slični parobrodima kakvi su pre dvesta godina plovili Misisipijem i romanima Marka Tvena, a za koje je vreme relativna kategorija. Pored njih tu su i ribarski brodići, koji su zgodni za rečice i rukavce, ali i za znatiželjnike koji žele da probaju plivanje sa piranama, pošto nije neobično da se nasred reke prevrnu.

Foto/Viktor Lazić/Privatna arhiva

U Amazoniji vreme teče drugačijim tempom. Tu sat, dan, nedelja, pa čak i godine ne predstavljaju nešto naročito. Vanvremensko mesto potire vreme i zahteva od putnika da se ne žure; ako žure, onda mogu odmah da se vrate u prašume ludila svojih metropola, a Amazonija će savršeno nastaviti da diše i živi u večnosti i bez njih, svejedno im darujući kiseonik kojeg u tim drugim prestonicama ima sve manje i koji će se, verovatno jednog dana, baš kao i voda za piće, prodavati u nekim plastičnim pakovanjima.
Da bi se prešlo nekoliko desetina kilometara, ponekad je potrebno više dana i noći. Nije neobično da se na sledeći prolazak broda čeka danima, u nekim predelima čak i nedeljama. Prepadi i pljačke brodova nisu nepoznanica. Pirati Amazonije predstavljaju ozbiljnu opasnost svim putnicima. U većem delu divljeg prostranstva nema državne vlasti bilo koje vrste. Zato ubistva prolaze nekažnjeno, a smatra se srećom ako se među hiljade kilometara rastinja, sa gladnim životinjama iza svakog žbuna, telo ubijenog ikada pronađe… a i to pirati otežavaju, okrutni do krajnjih granica, tako što tela nesrećnika obično raseku kako bi ona lakše potonula na dno reke i postala hrana gladnim ribama. Bandite koji žive na čamcima ili kolibama kraj obale meštani nazivaju rečnim pacovima. Od njih svi strahuju, ali se zna u kojim predelima oni najviše napadaju. Samo šest meseci posle mog odlaska, ubijeno je nekoliko britanskih znatiželjnika.
Reka Amazon plovi ovim prostranstvom duž čak 6.400 kilometara i nimalo ne mari za rasprave naučnika da li je koji kilometar ili metar duža ili kraća od Nila… Tek, svake sekunde u Atlantski okean Amazon sliva čak 300 miliona litara vode, što je više nego što u svoja mora i okeane sliva sedam drugih najvećih reka planete – zajedno!
Jedan čudak, Martin Strel, preplivao je celu dužinu Amazona. Za to mu je trebalo čak 66 dana plivanja, u proseku po 10 časova dnevno.

Foto/Viktor Lazić/Privatna arhiva

Amazoniju svojim domom naziva četrdeset hiljada vrsta biljaka, hiljadu i trista vrsti ptica, tri hiljade vrsti ribe, četristo trideset različitih sisara i čak dva i po miliona različitih vrsta insekata! Planeti Amazon dnevno daruje dvadeset odsto ukupnog kiseonika, a u njemu raste čak tri hiljade vrsti voća. U ovom izobilju živi i 400 do 500 plemena, a smatra se da najmanje 50 do sada nisu imali kontakt sa spoljašnjim svetom.

 

Dijaspora.news/B92