Najjeftiniji Romi, najskuplji Albanci – cenovnik za usvajanje: Kristini su tražili mito od 2.000 evra, uzeli joj dete i tada počinje njen košmar (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

San Kristine Kuzmanove iz Skoplja da i ona jednog dana postane majka, korumpiran sistem je na brutalan način pretvorio u njen najveći košmar.

Zbog nesrećne ljubavi, žena je odlučila da usvoji dete. Nije htela da se udaje, ali je želela da ima dete. Probala je sa veštačkom oplodnjom, ali su je godine već bile pregazile, pa je jedino rešenje bilo usvajanje deteta.

Podnela je zahtev nadležnoj Komisiji 2007. godine, a nakon pet godina neizvesnosti i čekanja, dobila je “radosnu vest”. Posao joj je završila jedna prijateljica koja ju je iskontaktirala sa “nadležnom” osobom u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.

Prvo su joj ponudili blizance, ali im je Kristina odgovorila da nije u stanju da odgaja i da se brine o dvoje dece. Nešto kasnije, 2012. godine joj javljaju da je dete koje je slobodno za usvananje Rom. Kristini to nije bilo važno, jer dete je dete.

Njenoj sreći nije bilo kraja, iako joj s obzirom na njen uzrast nije sledila beba, već malo starije dete. Međutim, radost da će posti majka, pretvorila se u pravi pakao.

Kristina je tokom predhodne vlasti na kraju završila na sudu zbog navodnog porodičnog nasilja. Bila je osuđena na tri godine zatvora uslovno, a kada je njena priča dospela u medije, nakon promene vlasti, pokrenut je novi postupak, ali ne protiv Kristine Kuzmanove, već protiv odgovornih u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku i drugih ljudi umešanih u njen slučaj.

Jedina krivica ove žene je bila ta što je, kada su joj iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku zatražili mito od 2.000 evra za usvajanje deteta, ona od njih potražila potvrdu da bi bila sigurna da joj ponovo neće tražiti pare.

Ova napaćena i hrabra žena svoju golgotu kroz koju je godinama prolazila ispričala je pred kamerama skopske televizije 1TV u emisiji Lica.

Socijalni službenici su joj se jednog dana javili i rekli joj da dođe u Kumanovo i da pruzme petogodišnje dete koje se nalazi u starateljskoj porodici.

– Napolju, na kolenu, ispred kuće starateljske porodice sam potpisala dokument da primam dete. Sa tom porodicom nisam imala prilike da razgovaram niti da ih pitam kakvo je dete, koje su mu navike, šta želi da jede… O Mariju, kako se zvao mališan, ništa mi nisu rekli, ali sam odmah uočila da je hiperaktivan. Dečaku su samo rekli: “Ovo će ti od sada biti majka”. Marijo je briznuo u plač i nije hteo da pođe sa mnom. Socijalni radnici su ga na silu ugurali u taksi, gde je nastavio da plače. Ni sama ne znam kako smo ga dovezli do Skoplja. Činilo mi se da ću poludeti od muke, jada, čemera i bola. Ni u snu nisam očekivala da će mi dete dati na tako grub način, bez da ga predhodno pripreme. Kada smo stigli kući kod mene u Skoplje, dete je još plakalo i tako zaspalo, a kada se probudio bio je malo smireniji. Okupla sam ga, obukla, sredila, nahranila. Još isto veče je hteo da spava sa mnom, a već sutradan je na moju veliku radost počeo da me zove mama – ispričala je pred kameram televizije 1TV Kristina Kuzmanova.

U tom periodu adaptacije, sa njom je živela i njena sklerotična majka, a socijalni radnik je jednom mesečno dolazio da vidi Marija. Uz preporuku Ministarstva, Kristina je dečaka upisala u zabavište, ali je Marijo tamo bio izložen ruglu i podsmehu dece samo zato što je Rom i što ima klempave uši.

Kristina je verovala da će se deca u zabavištu vremenom naviknuti na Marija i da mu se više neće rugati. Bila je presrećna što je dobila sina, pa je na poziv Lenče Kocevske, sa bombonjerom i cvećem u rukama otišla kod nje u Ministarstvo za rad i socijalnu politiku da im se zahvali zbog toga što su joj dali dete.

– Kada smo u kancelariji ostale same, Lenče mi je zatražila 2.000 evra. Ja sam znala da treba da dam pare, jer kada sam potpisivala dokumenta, napolju u Kumanovu, ispred kuće starateljske porodice, Tomislav Cvetkovski iz Komisije za usvajanje mi je rekao da ću za dete morati da platim, ali nije rekao visinu sume. Kada mi je Lenče Kocevska zatražila pare, rekla sam joj da toliko novca nemam kod sebe. Ako je dete Rom, cena je najmanja, za Makedonče se plaća nešto više, a najskuplje je dete albanske nacionalnosti. To su bile cene u cenovniku, a za moje dete, koje je Rom, trebalo je da platim 2.000 evra. Ja sam bila u periodu adaptacije, a to znači da mali Marijo još uvek zvanično, “crno na belo”, nije pripadao meni, a da bi dobila zvanična dokumenta da sam ga usvojila, tražili su mi mito. Javna tajna je bila da za usvajanje deteta treba da se plati. Ja sam to znala i na to sam bila spremna. Da su iskreno rekli da pare hoće da stave u džep, dala bih im samo da zadržim Marija. Međutim, kada sam zatražila potvrdu da sam joj dala pare da mi sutra ne bi ponovo tražili, počinju svi moji problemi, dušu su mi izvadili, život uništili – priseća se Kuzmanova.

Nedugo potom Komisija za usvajanje dece je procenila da dete ne može da živi sa Kristinom i njenom sklerotičnom majkom, pa su je zato odmah prvo smestili u psihijatrijsku bolnicu, a kasnije u Gerijatriju, gde je posle 15 dana umrla.

Nepunih mesec dana kasnije Kristina je ostala i bez svog Marija. Članovi Komisije za usvajanje, po čijoj urgenciji je dete bilo upisano u zabavište, pozvali su je tamo i pred svima u zabavištu Kristinu optužili za nasilje prema detetu. Navodne povrede na mališanu je konstatovala medicinska sestra.

– Tada sam poslednji put videla Marija. Nije imao nikakve povrede, ni modrice. Vukli su ga za ruke da bi ga izveli napolje, a on je vrištao. Gurali su me i nisu mi dozvolili ni da ga zagrlim i poljubim – priča Kristina.

Kada su dete uzeli, Kristinu su tužili zbog porodičnog nasilja. Sudski proces je trajao tri godine, a Kristina je na kraju osuđena na tri godine zatvora uslovno.

Ona tvrdi da joj tokom sudskog procesa nije bilo dozvoljeno da pozove svedoke, niti nezavisne veštake, jer kako je rekla, na fotografijama povređenog deteta jasno se vidi da to nije bio Marijo, već neko drugo, starije dete, koje nije imalo klempave, već normalne uši.

Kada je nakon promene vlasti u Makedoniji golgota Kristine dospela u medije, Osnovno javno tužilaštvo je ponovo otvorilo slučaj, ali ne protiv Kristine, već protiv druge strane. Sada su pod istragom osobe iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku koje su tražile mito ili su učestvovale u ovom montiranom slučaju.

Prva na ispitivanje je bila pozvana službenica Ministarstva koja se sumnjiči da je tražila pare. Istoga dana pred tužioca je sela još jedna službenica u svojstvu predstavnika Ministarstva. Nakon njih bio je pozvan i službenik iz Komisije za usvajanje dece, koji se vodio kao zakonski staratelj deteta za usvajanje.

Bila je saslušana i medicinska sestra iz zabavišta koja je primetila navodne povrede na Mariju, a koja je kao svedok odigrala ključnu ulogu u sudskom procesu protiv Kristine. Ime te medicinske sestre se pominje u korelaciji sa bivšim ministrom vladinog resora za rad i socijalnu politiku Spirom Ristovskim, koji će, takođe, biti pozvan na saslušanje. U tužilaštvo će biti pozvane i sve druge osobe umešane u ovaj monstruozni slučaj, ali tek nakon letnjih odmora.

Kada je obelodanjen slučaj Kristine, Prvoj dečjoj ambasadi Međaši javilo se puno ljudi kojima je tražen mito za usvajanje deteta i koji su prolazili kroz sličnu golgotu.

O slučaju Kristine Kuzmanove upoznat je i Narodni pravobranilac, koji je otvorio sopstvenu istragu o radu i malverzacijama socijalnih službi. Osim sumnji da se traži mito, postoje sumnje i o seksualnoj eksploataciji i zlostavljanju maloletnih štićenika domova za nezbrinutu decu, kao i o ozbiljnoj institucijalnoj povezanosti.

Pravobranilac istražuje i jezive informacije gde završavaju deca maloletnica koje se porađaju na Klinici za ginekologiju u Skoplju. Njihova istraga još nije završena, a dok ne bude gotova i dalje će postojati dilema da li se zbog svega ovoga manipuliše i sa smrtnošću novorođenčadi.

Slučaj Kuzmanove je konačno upalio alarm istražnih organa. Glas sumnje da su se tražile pare za usvajanje dece stigao je i do Javnog tužilaštva. Sada se istražuje ono što je do čuje bila javna tajna, a o kojoj se niko nije smeo da govori u javnosti.

(dijaspora.news/telegraf.rs)