Žrtve trgovine ljudima nekako kao indigom preslikano imaju sličnu sudbinu – velika obećanja, grandiozne reči, a onda silovanje, “rintanje” bez plate i život koji liči na ropstvo.
Mi smo u novosadskoj sigurnoj kući, koja je svojevremeno bila prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, razgovarali sa upravnicom dr Nadom Padejski Šekerović, koja je želela da nam ispriča slučaj jedne od eksploatisanih žena.
Molila nas je da ostane anonimna i da se o njoj govori u trećem licu, jer je posle svega ono što je toj ženi neophodno – mir i anonimnost.
Naime, priča počinje na krajnje neverovatan način. Devojka iz centralne Srbije dobija poslovnu ponudu i to ni manje ni više od svoje najbolje prijateljice.
– Zanimljiva činjenica je da joj je to najbolja prijateljica postala u prethodne dve ili tri godine. Dakle, klasičan mamac. Prijateljica joj obećava da će je spojiti sa svojim poznanicima u Italiji, koji drže kafanu, gde bi žrtva trebalo da radi. To se i dešava, ona odlazi, a onda počinje pakao – prepičala nam je Padejski Šekerovićovaj traumatičan slučaj.
Žrtva odlazi da radi, a ispostaviće se kasnije da je osnovna karika ovog lanca trgovine suprug njene najbolje prijateljice, koji vrbuje devojke i odvodi ih u prostituciju i danonoćni rad.
Devojci koja je doživela užasno iskustvo, ubrzo bivaju oduzeta dokumenta, ona radi kao rob, a nekoliko puta dnevno morala je da ima seks sa nepoznatim ljudima, koje su joj poznanici, njoj dobro poznatog bračnog para, dovodili.
Pitali smo Nadu šta je ono što je karakteristično ovoj priči, šta je vezivna nit ovog i svih drugih ovakvih stravičnih iskustava. Odgovor je bio jasan – neinformisanost.
– Želela je bolji posao, ponudu je dobila od osobe koja joj je ulivala poverenje, a onda ju je nazvao neko ko govori naš jezik i rekao joj “danas ćeš krenuti iz Beograda u pet ujutru, sutra ćeš stići u Palermo u 10 ujutru i tamo će te dočekati taj i taj. On će te odvesti u kafić” i tu je bio početak kraja– prisetila se Nada Padejski Šekerović ove teške životne priče.
Na sreću, tamošnja policija u saradnji sa srpskom razbila je ovaj lanac, a žrtva je prevezena nazad u Srbiju, pa je usledio život i period oporavka u Sigurnoj ženskoj kući u Novom Sadu.
ŠTA ODVUČE U KANDŽE TRGOVINE LJUDIMA?
Najčešće sredstvo vrbovanja nije prisila, već poverenje, primamljiva ponuda i nerealna obećanja.
Motivacija: ukupne prilike u zemji porekla, siromaštvo, rat, bolji život negde drugde, diskriminacija, nasilje u porodici, prirodne katastrofe.
Mamac: primamljive ponude za posao, bolji uslovi života, veća mogućnost zaposlenja, život bez nasilja, verovanja u lažna obećanja.
Nakon svega, proces reintegracije žrtve je bolan, težak i neizvestan. Ona je obeležena, jer sredina ne razume da je mlada žena pošla negde dalje u potrazi za boljom budućnošću.
Ona je za njih etiketirana kao nemoralna, “kurva”, koja je preko kreveta želela da dođe do novca. Teško se posle svega može zaposliti i verovati bilo kome. Nju sredina odbacuje i niko se ne pita šta je ona prošla.
PITANJA KOJA TREBA POSTAVITI PRE NEGO ODETE NA OBEĆANI POSAO
Da li sam nekome ostavio/la kopiju svoje lične karte?
Da li sam nekom ostavio/la kopiju pasoša?
Slagao/la sam roditelje, jesam li nekom drugu ili drugarici rekao/la?
Da li sam se informisao/la gde je najbliži konzulat?
Znam li koje su tamo mobilne mreže i kako sve fukcioniše?
Znam li gde je bila najbliža policijska stanica od tog stana u kom je dogovoren boravak?
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.