Nadežda Ilić (46) svoj posao radi srcem, a to žene umeju da prepoznaju. Ova Beograđanka već 10 godina izrađuje neobične torbe od ekološke kože, živi od tog posla i, kako kaže, ne razmišlja mnogo o ukusu tržišta.
– Moje mušterije su žene i devojke koje su slične meni. Svih ovih godina svaki put kada bih upoznala osobu koja je odlučila da ponese moju torbu, imala sam utisak da se poznajemo veoma dugo. To je ta ista energija zbog koje se tako dobro razumemo. Nadam se da se osećaju malo drugačije i posebno kada ih nose i odatle stiže to zadovoljstvo. Verujem da im se dopada i sama tehnika. Spojila sam sve ono što mi žene očekujemo i tražimo od jedne torbe.
Nada je aranžer enterijera, a posao sa torbama krenuo je spontano kao odbrana od stresa i potreba da zadovolji svoju kreativnu stranu koju nije mogla da ispolji na tadašnjem poslu. Zahvaljujući torbama imala je smelosti da ga napusti i da krene u nešto potpuno drugačije, ne razmišljajući o dalekoj budućnosti.
– Duboko sam zahvalna devojkama i ženama koje su bile zainteresovane za moje torbe i uz čiju pomoć je ovo iz hobija preraslo u posao koji ispunjava, a ne iscrpljuje. Inspiracija je svuda oko nas i u nama samima, mada, nije to ravna linija. Ima uspona i padova, nekada i razočarenja, ali sve je to normalno. Treba se samo opustiti i krenuti bez opterećenja kako će nešto na kraju izgledati.
– Imam šivaću mašinu i to običnu kofer mašinu, koju skoro svaka žena ima u kući. Trenutno radim sa eko-kožom jer se pokazala kao dosta izdržljiva, jednostavna je za održavanje, a meni dozvoljava da uradim sve što zamislim: od štampe do veza. Kao i sve drugo, kroj, tehnike i materijali prošli su kroz proces isprobavanja i eksperimentisanja. Za sada radim samo ovo i nadam se da ću ostati sama svoj poslodavac – iskrena je Nada.
Od motiva na njenim torbama već neko vreme preovladavaju životinje i ptice. Ponekad se dogovori sa devojkama oko kombinacije boja i motiva, u okviru onoga što već radi, a time torba dobije lični pečat osobe koja će je poneti, piše sajt Priče sa dušom.
– Neizmerno sam zahvalna na prilici koja mi se pružila da radim ono što volim i znam da je to danas veliki luksuz. Ponekad jeste naporno pošto je sve na meni,od nabavke, pripreme i šivenja, pa se dešava da provedem i po ceo dan u poslu. Proces izrade je dosta dug zato što skoro sve radim ručno i to je i jedan od razloga zbog kojeg još uvek nemam ni radionicu ni radnju. Prosto je nemoguće posvetiti podjednaku pažnju proizvodnji i prodaji.
Kako opstati u ovom poslu i zadržati kreativnost ?
– Meni je 46 godina, ali sam se nekako zaglavila na 30 (smeh). Pretpostavljam da je potrebno malo kreativnosti u svakom pogledu i istrajnosti, bez obzira na sve probleme koji nas sapliću usput. Kao i u svakom poslu iskrenost je presudna i to se odmah primeti.
Na već uobičajeno pitanje da li verovala u sebe i šta je na to rekla okolina, Nadežda odgovara:
– Najveća podrška mi je moja porodica koja ima dovoljno strpljenja za mene i moje ponekad neuredne projekte. U početku se nisam mnogo opterećivala time gde će me sve ovo odvesti. Ni sada ne razmišljam u tom pravcu, jednostavno uživam da ih radim. A ako je i bilo „nevernih Toma” u okruženju, imali su dovoljno mudrosti i obzira da mi to ne pokažu – rekla mi je Nada i vratila se svom svetu torbi.
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.