Cezar Cajurao je Filipinac i kuvar po profesiji. Da je stručnjak za azijsku kuhinju kome nema premca, dokaz je činjenica da se u restoranu Voulez-Vous Etage na Vračaru traži mesto više, jer je poznato da iz Cezarove kuhinje izlaze samo vrhunski specijaliteti servirani na najoriginalniji moguć način. U ovom prestižnom lokalu ušuškanom u srcu Neimara, svaki zalogaj zahvaljujući Cezaru dokazuje da jelo zaista može i treba da bude užitak.
U Beograd je došao 2014. godine, pošto je radio u jednom azijskom restoranu na Kipru, gde je upoznao ljude iz Srbije. Po njihovoj preporuci dobio je posao u jednom prestoničkom hotelu, nakon čega je sve krenulo da se odvija na najbolji moguć način.
– Živim na Neimaru, odmah preko puta restorana u kome radim kao šef azijske kuhinje. U slobodno vreme šetam Kalemgdanom sa svojim bratom koji radi sa mnom u kuhinji. Posle posla volim da odem u teretanu ili na trčanje. Prijatelji su mi uglavnom Filipinci koji žive u Beogradu, a njih, ako niste znali, ima oko 30, pa zajedno provodimo slobodno vreme i proslavljamo praznike – kaže Cezar za Telegraf.rs.
Iako uživa u srpskoj prestonici, nedostaje mu more, toplo vreme tokom cele godine, i naravno – prijatelji i porodica.
– U rodnu zemlju odlazim na svakih šest meseci, na odmor minimalno dve nedelje. Srbi i Filipinci se dosta razlikuju, i po kulturi i po načinu života, ali mislim da su Filipinci mnogo predaniji poslu. Bilo mi je teško da se priviknem u početku na prisniji odnos koji imaju ljudi sa Balkana – priča ovaj vrsni kuvar.
Otac mu je takođe profesionalni kuvar pa je od ranog detinjstva svoje dane provodio u kuhinji, praveći sushi i ostale azijske specijalitete.
– Najviše volim da spremam topli “fried” sushi koji spada u kategoriju art sushija, tj umetnički sushi. Kada sam došao u Srbiju, kolege su mi prve zime napravile srpsko tradicionalno jelo – sarmu i prezentovale ga kao srpski sushi. I zaista je sjajna, obožavam sarmu! – iskren je Cajuaro.
U Beogradu najviše voli, naravno – lepe devojke, a najmanje činjenicu što živi u potpuno različitoj vremenskoj zoni od prijatelja i porodice.
– Srpski jezik razumem prilično, posebno reči koje su u vezi sa mojom strukom, kao što su vrste ribe i začina. I taman sam počeo da napredujem sa srpskim, a onda je došao moj brat da radi sa mnom u kuhinji, pa uglavnom razgovaramo na filipinskom – priznaje šarmantni mladić.
Kada ga uhvati nostalgija, svira gitaru. O ženidbi još ne razmišlja, ali kaže da je nekoliko njegovih prijatelja već sklopilo srpsko-filipinski brak, i da su svi jako srećni, te da protiv toga nema ništa. Uživa u životu i trudi se da bude najbolji u svom poslu, a u budućnosti vidi sebe kako vodi azijski deo kuhinja lanca restorana Voulez-vous od mimimum šest, sedam poslovnih jedinica.
(Dijaspora.news/J.odabašić – [email protected])
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.