Muški vaspitači hit na Čukarici: Roditelji se otimaju oko njih, a oni nam otkrivaju zašto je njihovim klincima vreme u vrtiću omiljeni deo dana (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Čak 14 muških vaspitača, od kojih su dvojica u jaslicama, podiže najmlađe Čukaričane od pelena do školskih klupa. Početnu rezervu prema “muškarcima u ulozi žena” roditelji sa ove opštine davno su odbacili, a zahvaljujući neposrednom pristupu ovih profesionalaca, mame i tate danas se otimaju oko mesta u njihovoj grupi.

– U čemu je razlika između muškog i ženskog vaspitača? Pa, mi praktikujemo da na posao nosimo isključivo pantalone – kroz šalu kaže Aleksandar Aca Cvejić (43), koji sa kolegom Milošem Mikijem Zoricom (37), u vrtiću”Bajka” na Banovom brdu, ruši predrasude o vaspitanju kao “ženskom” poslu.

Aca, profesionalni muzičar, oduvek je želeo da se bavi pedagogijom, dok je Miki pre 12 godina napustio aviomehaniku i potražio posao u kome “može da se igra”. Tako su postali vaspitači.

Umesto da kopiraju koleginice, njih dvojica su razvila sopstvene metode, oslanjajući se na nauku i svetske trendove. I njihova brižnost je specifična, praktična i muška, jer ne misle samo trenutnim potrebama dece, već i o tome šta će biti kada odu iz vrtića.

– Kada ovi klinci porastu, većinu poslova obavljaće veštačka inteligencija. Zato kod njih treba negovati one sposobnosti koje roboti nikada neće imati. A to se najbolje radi kroz igru. Uz to, povratak prirodi u svetu je trend, kao protivteža digitalnom dobu i gomili obaveza, koju deca sve ranije dobijaju – prepričava Miloš, dok njegove pretškolci prekidaju igru u dvorištu samo da bi ga zagrlili ili mu otrkili neku tajnu.

Da bi kod njih probudio ljubav prema prirodi i sportu, Miloš je u dvorištu vrtića okačio lijane. Njišući se i trčeći, klinci sami izmišljaju svoje igre, druže i u kroz dogovor rešavaju sitne čavke. Miloš primećuje da su muški vaspitači manje osetljivi na igre u kojima deca mogu da zarade poneku ogrebotinu.

– Mi ih ne štitimo od igre, već ih učimo kako da je kontrolišu. Sada kada su pretškolci, znam da nisu blesavi da se povrede, ali taj smo odnos gradili godinama. To je odnos poverenja, u kome ja verujem da će oni uraditi ono što smo se dogovorili, a oni razumeju da ću ja da nadrljam ako me ne poslušaju i nešto se desi. Svi smo tako jednaki i međusobno se poštujemo – objašnjava ovaj vaspitač i dodaje da je persiranje zato nepotrebno. 

Dok se on koncentiriše na igru u prirodi, Acu deca obožavaju zbog njegove violine.

– Stalno radimo sa muzikom i deci je to vrlo prijemčivo, zbog čega su neka nakon vrtića i upisala muzičku školu. Moj cilj i jeste da ih zainteresujem za muziku, ne zato što smatram da svako od njih treba da bude profesionalc, već zato što muzika oplemenjuje dušu i razvija inteligenciju – kaže Aca.

NARAVNO DA JE MNOGIMA MUŠKI VASPITAČ ČUDAN

Kako kažu, prošlo je vreme kada su ih starije koleginice gledale ispod oka, zbunjene što im se petljaju u struku. Mlađe nemaju taj problem i odlično sarađuju sa kolegama, iako su i dalje u ubedljivom vođstvu – 18 dama naspram njih dvojice.

– Rodnih stereotipa uvek ima, ali ne mogu da zamerim roditeljima kojima je čudan muški vaspitač. Naravno da je čudan, kada nas je malo. Ovo je specifičan posao, deci je nekada potreban zagrljaj, a kada je vaspitač u pitanju, to ume da izazove svakakva pitanja, od pedofilije, do neprofesionalizma. Neke kolege su upale u velike probleme, jer sam sistem gaji stereotipe po kojima samo žene mogu da budu zaštitinice i imaju prirodno dobar odnos sa decom. No, poslovi ne treba da budu striktno određeni za jedan pol i mi smo deo te borbe – objašnjavaju oni.

Ipak, u poslednje vreme primećuju da je roditeljima draže kada dobiju vaspitača. Dešava se i da dete navikne da radi sa muškarcima, te kada krene u školu, želi da ima učitelja.

– Očekuje se da si celim tokom obrazovanja, sve do fakulteta, deca uglavnom budu okružena ženama. No tako dečaci nemaju model prema kome mogu da se odrede. Dobra stvar kod naše ustanove je što je to prepoznala i što, kada ima priliku, zapošljava i muške vaspitače. Normalno je deca rastu u biopolnom društvu – kaže Miloš.

Bilo bi i više muškaraca vaspitača, da se od njih ujedno i ne očekuje da budu ekonomski motor porodice. Osim u nekoliko razvijenih zemalja, ovo je slabo plaćen posao, koji na kraju rade samo oni koji ga istinski vole.