Mudre reči “najsiromašnijeg predsednika na svetu”

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Hose Muhika, penzionisani predjednik Urugvaja, poznat je u svetu još i kao “najsiromašniji predsednik na svetu”.

Šezdesetih i sedamdesetih godina bio je pripadnik pokreta nacionalnog oslobođenja zbog čega je zatvoren, i u samici proveo 13 godina.

Nakon što je nekoliko godina radio za urugvajsku vladu, bio je predsednik u mandatu od 2010. do 2015. Tokom života je izdržao nezamislivo, a danas nam prenosi pouke izvučene iz njegovih neverovatnih iskustava, piše Forensicsoul.

Nije lako menjati svet

“Posvetio sam se borbi za promenu… ipak, doživeo sam mnogo spoticanja, mnogo povreda, neko vreme sam bio u zatvoru. To je normalno za svakoga ko reši da menja svet. Čudo je što sam još tu. I, povrh svega, volim život.”

Da biste bili lider, vrednosti za koje se zalažete i vaš način života moraju da budu u skladu

“Ja se izdvajam po tome što su vrednosti za koje se zalažem i moj način života u skladu sa društvom kojem sa ponosom pripadam.”

“Ovako radi pravi predsednik, i ovako radi predstavnik stvarne demokratije. U današnje vreme lideri raznih zemalja nisu oličenje vrednosti društva iz kojeg potiču, već samo služe korporacijama i velikim finansijskim institucijama koje ih plaćaju. Pravi lider predstavlja svoju zemlju, a ne njene sponzore.”

Sreća dolazi iznutra

“Ili ste srećni sa malo, slobodni od suvišnih opterećenja jer ste u sebi srećni, ili ništa nećete postići! Ja ne zagovaram siromaštvo. Ja zagovaram zdrav razum.”

“Pošto smo izumeli potrošačko društvo, ekonomija mora da bude u stalnom rastu. Ako ne uspe da postigne rast, to je tragedija. Izumeli smo mnoštvo suvišnih potreba. Stalno kupujemo nešto novo, bacamo staro… to je uzaludno trošenje života! Kada nešto kupim, kada vi nešto kupite, ne plaćate to novcem. Plaćate ga satima života koje ste morali da provedete zarađujući novac. Razlika je u tome što jedino život ne može da se kupi.”

Ne mora da bude tako

Danas je većina svetskih resursa akumulirana u rukama veoma male elite, koja je poznata i kao “1 odsto”. Oni su vlasnici svega, a naredni citat u suštini objašnjava zašto to ne mora da bude tako. Svetom vladaju pohlepa, ego, ne brinemo za druga ljudska bića. Moramo da se vratimo onome što nam je u srcima ako želimo da napredujemo kao vrsta.

“Urugvaj je mala zemlja, i mi nemamo predsednički avion. Nije nam ni stalo do njega. Odlučili smo da od Francuske kupimo veoma skup helikopter, spasilački helikopter koji je opremljen hirurškom opremom, kako bi stajao u pripravnosti u udaljenim krajevima. Umesto da kupimo predsednički avion, kupili smo helikopter koji će biti smešten u centralni Urugvaj da bi spasavao žrtve nesreće i omogućio medicinske usluge u slučaju nužde. To je tako jednostavno! Shvatate li o dilemu? Predsednički avion ili spasilački helikopter?”

Potreban je planetarni konsenzus da bismo napredovali kao vrsta

„Naša civilizacija se nalazi u fazi u kojoj je potreban planetarni konsenzus, a mi se pravimo da to ne shvatamo. Zaslepljeni smo šovinizmom i žudnjom za dominacijom, naročito najmoćnije zemlje. One treba da budu primer! Sramotno je da 25 godina nakon potpisivanja Kjoto protokola i dalje odugovlačimo da preduzmemo osnovne mere. Sramota je! Čovek je možda jedino biće sposobno za autodestrukciju.”