Mostovi treba da spajaju ljude, a ovaj je zavadio Hrvatsku i BiH: Počinje izgradnja Pelješkog mosta, Izetbegović preti tužbom (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Kineska firma China Road and Bridge Corporation danas je u Stonu preuzela poslove oko izgradnje Pelješkoga mosta. Iako građevinsku mehanizaciju Kinezi još nisu izveli na gradilište, od danas im teku prvi rokovi za izvođenje i dovršetak radova u trajanju od 36 meseci.

O ovom projektu priča čitav region, a  ikako radovi još nisu ni počeli, čini sa da podele i različita mišljenja ipak postoje.

Predstavnici Hrvatskih cesta, naručitelji radova i China Road and Bridge Corporation (CRBC), izvođači radova, potpisali su naime u ponedeljak u Stonu zapisnike o primopredaji projektne dokumentacije za izgradnju Pelješkog mosta.

– U avgustu i septembru bi stigla oprema i brodovi sa kojih će se početi da se rade istražni radovi. Dakle, ugovorom je predviđeno da je izvođačeva obaveza da napraviti istražne radove – objasnio je Josip Škorić, predsednik Uprave Hrvatskih cesta.

– Što se tiče smeštaja radnika, po mojim informacijama, trebala bi da se naprave dva kampa – rekao je načelnik opštine Ston Vedran Antunica, a na novinarsko pitanje hoće li opština imati što od toga, rekao je: “Opština svakako ima, samo izgradnjom mosta dobija puno”.

IZ BIH VEĆ PLJUŠTE OPTUŽBE

Početak gradnje Pelješkog mosta tema je koja se savršeno uklopila u predizbornu kampanju u Bosni i Hercegovini i pritom služi uglavnom za tamošnje političke obračune i licitiranje o tome ko je nacionalni izdajnik, a ko nije.

Najglasniji su zvaničnici opozicionih stranaka, a na meti im je, uz Hrvatsku, uglavnom vladajuća Stranka demokratske akcije (SDA), iz koje su aktuelni predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i predsedavajući Veća ministara Denis Zvizdić.

Prvi je verbalnu paljbu na aktualnu vlast osuo Željko Komšić, predsednik stranke Demokratska fronta (DF) i ponovni kandidat za člana Predsedništva BiH optuživši članove Predsedništva BiH i i Zvizdića za izdaju i ugrožavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH zbog navodnog popustljivog odnosa prema Hrvatskoj u odnosu na projekt Pelješkog mosta.

– Prosto je neverovatno da nam pred očima otkidaju komad po komad naše države, a da pritom ljudi koji sede u državnim institucijama pokazuju toliku nezainteresovanost koja granični sa izdajništvom. Do kada će to tako biti, to znaju samo građani BiH – izjavio je Komšić prošle nedelje nakon što je iz Hrvatske stigla najava o početku radova.

Stranke koje okupljaju pretežito bošnjačko biračko telo protive se gradnji Pelješkog mosta jer smatraju kako bi on mogao da spreči ulazak većim plovilima u prostor Neumskog zaliva, ali i da ugrozi pristup BiH otvorenom moru.

Komšićev stav je kako je za BiH jedini važeći dokument u odnosu na Pelješki most zaključak Predsedništva BiH iz 2007. u čijem je sazivu, uz Komšića, bio i Haris Silajdžić, kao i  Nebojša Radmanović.

U tom zaključku saglasnost BiH na projekt uslovljena je dogovorom o granici, uključujući i onu na moru, a dogovor o tome do danas nije postignut, pa Komšić tvrdi kako zbog toga Hrvatska most gradi protivno međunarodnom pravu.

Tvrdi i kako je lažna tvrdnja da je u BiH prihvaćen dokument kojim je utvrđeno kako će visina mosta biti 55 metara.

MEDIJI: IZETBEGOVIĆ BI MOGAO DA PODNESE TUŽBU PROTIV HRVATSKE

Komšiću se u u optužbama na račun vlasti pridružio i Nermin Nikšić, predsednik Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH), koji je u mandatu od 2010. do 2014. bio predsednik vlade Federacije BiH.

On je ocenio kako je početak gradnje Pelješkog mosta “poraz i za domaću vlast predvođenu SDA-om i za sve građane BiH”.

Nikšić tvrdi kako će mostom Bosni i Hercegovini biti uskraćeno pravo izlaska na otvoreno more, kako to predviđa Konvencija o pravu pristupa otvorenom moru (UNCLOS), za šta prvenstveno optužuje vlasti u Hrvatskoj uz konstataciju kako se “od nje drugo i nije moglo da se očekuje”.

– Iako su nas sve Zvizdić i Izetbegović mesecima uveravali da je dokumentacija koju imaju i argumentacija na strani BiH, i da do gradnje neće doći i ove njihove obmane su rezultirale još jednim porazom i sramotom Bosne i Hercegovine, kao što je to bio slučaj i sa revizijom presude za genocid protiv Srbije – izjavio je Nikšić podsećajući na propali Izetbegovićev pokušaj da pre dve godine pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) ponovo otvori proces u kojemu bi Srbija bila označena kao krivac za agresiju na BiH.

Sam Iztebegović do ponedeljka se nije oglasio, a lokalni mediji su preneli najave kako bi on mogao posegnuti za podnošenjem tužbe protiv Hrvatske Međunarodnom sudu za pravo mora u Hamburgu.

– Koliko znam, pripreme se vode u tom smeru pa očekujemo od Izetbegovića da će predati tužbu – izjavio je Nešad Alikadić, bosanskohercegovački stručnjak za pravo mora koji je uključen u aktivno lobiranje protiv gradnje Pelješkog mosta.

On nudi “nategnutu” pravnu interpretaciju po kojoj Izetbegoviću za podnošenje tužbe ne treba saglasnost drugih članova Predsjedništva BiH jer to navodno može učiniti na temelju deklaracije protiv gradnje Pelješkog mosta što ju je Zastupnički dom parlamenta BiH usvojio tokom 2017. godine. Za tu su deklaraciju glasali zastupnici bošnjačkih stranaka, kao i Srpske demokratske stranke (SDS), a protiv su bili hrvatski zastupnici.

Ta deklaracija međutim nikada nije dobila saglasnost Doma naroda, pa se tretira kao neobvezujući dokument.

ZVIZDIĆ TRAŽI OD PLENKOVIĆA DA SE OBUSTAVI IZGRADNJA MOSTA

Predsedavajući Veća ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić uputio je pismo hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću kojim ga moli da Hrvatska obustavi gradnju Pelješkog mosta dok se ne reši pitanje granice na moru između dve države, saošteno je u ponedeljak.

Zvizdić je Plenkoviću poručio kako sa žaljenjem konstatuje da Hrvatska nije iskazala spremnost da se dogovornom nađu odgovarajuća rešenja za granice na moru a početak radova na izgradnji Pelješkog mosta smatra gestom koji je protivan službenim stavovima tela vlasti Bosne i Hercegovine i međunarodnog prava.

– Pozivam vas da ovo moje pismo shvatite kao finalnu molbu vama i nadležnim telima Republike Hrvatske da, u duhu dobrosusedskih odnosa inicirate obustavljanje svih aktivnosti koje se odnose na izgradnju Pelješkog mosta do postizanja bilateralnog sporazuma o pravima i obvezama naših zemalja u skladno odredbama Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora – stoji u pismu koje je dostavljeno i Žan Klod Junkeru, predsedniku Evropske komisije, Korini Kretu, poverenici Evropske komisije za regionalnu politiku i Violeti Bulc, evropskoj poverenici za saobraćaj.

Zvizdić je pismu premijeru Plenoviću dodao opsežnu hronologiju komunikacije između predstavnika vlasti dve države u proteklim godinama, posebno insistirajući na stavu Predsedništva BiH iz 2007. godine po kojem most ne treba graditi bez dogovora o granici.

– Nijedna država se ne može proglašavati ekskluzivnim suverenom na morskom javnom dobru pod režimom međunarodnog prava, a koje u ovom slučaju, pripada i Bosni i Hercegovini – naveo je Zvizdić. Izrazio je žaljenje jer nikada nisu počeli pregovori stručnih timova o primeni Konvencije UN o pravu mora i razgraničenju na moru iako je BiH sve članove u to telo imenovala 2014. godine dok Hrvatska to nije nikada učinila.

Zvizdić je zaključio kako je u celom procesu oko izgradnje Pelješkog mosta Republika Hrvatska preduzimala jednostrane aktivnosti o kojima je BiH samo informisana, uklučujuči tu preuzimanje od SFRJ ravnih polaznih crta pri razgraničenju na moru čime je BiH uskraćen pristup međunarodnim vodama.

BULC: ZA EU NIŠTA NIJE SPORNO

Evropska poverenica za saobraćaj Violeta Bulc tokom službene posete Sarajevu kazala je kako je Evropska komisija odlukom o sufinanciranju Pelješkog mosta jasno pokazala svoj odnos prema tom projektu.

Vlasti u BiH pozvala je da Komisiji dostave dokumentaciju koju imaju ako već tvrde da se most gradi protivno međunarom pravu. Nakon tog istupa vlasti u BiH nisu ni na koji način reagovale.

Igor Pejić, sekretar Ministarstva saobraćaja i komunikacija, najavio je u ponedeljak kako bi na tom tragu u Briselu u tokom jeseni mogao biti organizovan sastanak predstavnika Hrvatske, BiH i Evropske komisije.