Kada su pre deset godina ovi “nabudženi bicikli” stigli na obale i u turističke zone Čikaga, među prvima koji su videli priliku i perspektivu u novoj profesiji bio je i jedan Srbin, student iz Užica. Prihvatio je izazov, nabavio vozilo i krenuo u neizvesnost, piše Serbian Times.
Posle su njegovim putem krenuli i drugi naši momci, mahom dok su čekali da dobiju CDL dozvole i počnu da voze kamione. U poslednje vreme, naročito u poslednjih godinu dana, sve je više onih koji ostavljaju svoje redovne poslove, najčešće upravo kamiondžijske, da bi se 3-4 meseca godišnje, koliko traje sezona, bavili poslom za koji će Vam svi reći da je veoma isplativ. Ali pod jednim uslovom – da ga dobro radite i poznajete sve njegove tajne i cake.
U međuvremenu, nekoliko naših “čikaških rikšara” koji su prvi krenuli u biznis je zaradilo dovoljno novca da kupi po 15-20 rikši, koje onda izdaju drugim vozačima, najčešće opet našim ljudima. Drugi su opet zadovoljni kada kupe svoju rikšu, sa kojom mogu uvek, zapravo kada im to vreme dozvoljava, da izađu na ulicu i zarade prilično dobru, bolje reći odličnu dnevnicu…
Srpski rikša monopol
Mic po mic, ta grupa je postajala sve veća i moćnija, tako da danas, od ukupno 200 rikši koliko je dozvoljeno po propisima grada Čikaga, po nekim procenama skoro 70 odsto voze upravo Srbi i Crnogorci. Od četiri devojke koje voze rikšu, dve su naše.
Ono što je za pohvalu i primer jeste da su ovi momci vrlo organizovani i povezani, da imaju svoje viber-grupe na kojoj razmenjuju važne informacije. Kada se nekom pokvari rikša, ili ima problem druge vrste, može da javi kolegama koje su uvek spremne da pruže pomoć. Ona već opevana srpska nesloga za njih ne važi.
“Sami smo na ulici, ovo je veliki grad i svašta se u njemu dešava. Ko će da ti pomogne ako ne neko tvoj. Dešavalo se ljudima svašta, bilo je i opasnih situacija, ali uvek je neko bio u blizini da pritrči i pomogne. Držimo se jedni drugih, jaki smo, tako smo i došli u situaciju da danas držimo monopol u ovom poslu. Rade i Amerikanci, ali mi dominiramo”, ističe vozač rikše Ivan Ilić za portal Serbian Times.
“Već tri godine vozim. Tražio sam način da na neko vreme pobegnem od kamiona, a i hteo sam malo da upoznam Čikago. Godinama već živim ovde a praktično nisam ni video grad, nisam stigao. Sada sam našao dobitnu kombinaciju…Tri meseca godišnje su rezervisana za rikšu, na jesen sedam u kamion, onda kada krene žestoka zima pravim pauzu, da bi na proleće nastavio sa kamionom. Vožnja rikše je zabavan posao, dobra je zarada, nemate gazdu, kući ste svaki dan, upoznate nove ljude, kulture, nacije… Još kad bi mogla da se vozi cele godine”, kaže Ivan.
Pogled u nebo
Ali ne može, na Ivanovu žalost. Čikago je grad u kome je teško planirati kada ćete voziti rikšu, jer čak i u junu zna da zahladi, što se upravo dešavalo ovih dana.
Kada je lepo vreme, a naročito kada su na programu utakmice i koncerti na Soldier Fieldu i Wrigley Fieldu, može odlično da se zaradi. Najbolja lova je, priznaje, za vreme Gej parade. A i pre nekoliko dana, kada su Roling Stounsi držali koncert, radio je ceo dan, ali i dobro zaradio.
“Krenuo sam ujutru u 11, a došao kući oko 2 iza ponoći, polomio se od posla, ali sam i dobro zaradio. Prosek je bio od 1.000-1.200$. Što je bolje nego da sam vozio kamion. Ne plaćaš benzin, gorivo, napuniš struju i cepaš! Ali dešava se da vozim i ceo dan za 150$, kada je kiša ili jak vetar. Koncerti i ragbi utakmice su definitivno najbolja prilika za zaradu. Može da se vozi i zimi, kad bi recimo Bersi češće ulazili u plej of…ali nismo mi te sreće. Inače može da se uzme dobra lova, ono što bi neko drugi zaradio za pola meseca mi odradimo za jedan dan”, dodaje Ivan dok šparta između kolona turista standardnom rutom duž Lake Shore Drive-a prema Navy Pier-u.
Cena po dogovoru , bakšiš obavezan
Cena prevoza varira od situacije do situacije. Dogovara se pre nego što rikša krene, da posle ne bi bilo nesporazuma. Standard je 15-25$ po osobi za pređenu milju, u zavisnosti da li se ide uzbrdo, nizbrdo, kolika je gužva u saobraćaju. Kada je velika i ljudima treba hitan prevoz, cena ide i do 50% gore. Za neke posebne ili duže rute pregovara se sa mušterijom. Bakšiš je normalna stvar…
“Ukoliko odradite posao kako treba, mušterija je zadovoljna, bude i ekstra bakšiš. Nema taksimetra, kilometraža se određuje odokativno, iz iskustva (smeh). Tu je i google pa mušterija može da proveri koliko smo se vozili. Sad smo se modernizovali pa možemo da naplaćujemo i karticama, ne samo keš kao nekada”, dok tera “točak” pokazuje nam jednostavnu alatku kojom skida novac sa kartica.
Da bi se bavili ovim poslom treba vam posebna dozvola, polaže se pismeni ispit, a da bi do njega stigli morate da imate “clean record”. Cela procedura traje pet dana. A valja uložiti i u rikšu. Prosečna cena za polovnu rikšu u zavisnosti od godišta, stanja, od toga da li je trosed ili petosed…kreće se od 3.500-5,6.000$.
Dijaspora.news/Nasiusvetu.com
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.