Najradosniji hrišćanski praznik prate i mnogobrojna predanja i verovanja koja vuku korene iz paganskih vremena, a koje su kasnije naši preci prilagodili hrišćanskoj veri i običajima. Mnogi stari običaji su danas i u seoskim sredinama u Srbiji zaboravljeni, a evo kratkog podsećanja šta su i kako naši stari činili na Badnji dan i Božić.
Kakva će godina biti
Narodna meteorologija kaže: “Ako na Badnji dan bude oblačno – biće rodna godina. Ako se na badnjaku nakupi dosta pepela, zima će biti jaka sa puno snega. Ukoliko varnice iz badnjaka iskaču same, bez džaranja po vatri, biće dosta meda. Ako na Božić padne kiša, sve što se posadi i poseje primiće se i godina će biti rodna.
“Nenačeta” voda
Još pre izlaska sunca na Božić se odlazilo na bunar, po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da “nenačeta” voda ima i isceliteljsku moć.
Započeti posao
Proslava Božića traje tri dana. Prvi dan Božića je najznačajniji i najbogatiji običajima. Postoji verovanje da je dobro za Božić započeti neki posao, jer bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom čitave godine. Započinjanje posla bilo je simbolično, a posebno se počinjao posao koji prethodne godine nije išao od ruke ne bi li od Božića krenulo na bolje.
Božićna slama i udaja
U nekim delovima Srbije verovalo se da će mladić i devojka koji prespavaju na božićnoj slami tu noć sanjati osobu za koju će se udati, odnosno oženiti.
Svi jedu jednom kašikom
U nekim porodicama krompir nisu kuvali o Božiću da ne bi dobili čireve, a kod nekih je zabranjivano kuvanje pirinča “da se marva ne bi preko godine crvljala”, ili, po drugom objašnjenju, nisu ga kuvali “da vrane ne bi odnosile piliće”. Mnogi su pripremali sarmu. Međutim, neki je nisu kuvali za božićni ručak, da marva ne bi uginula, ili da prasići ne bi bili kilavi. U severnoj Bačkoj supu su morali da jedu svi ukućani jednom kašikom, a tek posle, svako iz svog tanjira, što je trebalo da simbolizuje slogu u porodici. U nekim selima je bilo zabranjeno jedenje viljuškama da živina ne bi čeprkala slamu.
Kakav orah, takva sreća
Za badnje veče krcaju se orasi. Svaki ukućanin razbije orah da vidi kakva mu je sreća te godine. Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je iskrcao, ako ne, veruje se da će poboljevati i da neće te godine imati sreće. Orasi se bacaju po uglovima sobe jer se veruje da će onda kvočka izvesti puno pilića. Posle večeri na Badnje veče se svi ljube da ovce čuvaju jaganjce.
Bez svađe!
Na Božić se ne valja se ni sa kim svađati jer će ljude cele godine terati baksuz. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.
Zašto se hrana stavlja na slamu
Na Badnje veče pila se hladna rakija, a kasnije kuvana, a potom vina. I ova pića, kao i hrana takođe, imaju htonični karakter. Jasno je da su svi elementi badnje večere izraz agrarno-magijske prakse i izraženog kulta predaka, a za samo jelo i piće, V. Čajkanović kaže da “nisu ništa drugo, do prinošenje sakramentalne žrtve, i gozba posvećena pokojnim precima”, koji se na taj način pozivaju u kuću, u očekivanju da će pomoći. Zato im se prilazi bliže, zato im se hrana ne nudi na stolu, već dole na slami, bliže njihovom domašaju. Zato, uostalom, i mir, tihi glasovi i mistična atmosfera.
Verovanja u Južnoj Srbiji
Običaj je da se u Južnoj Srbiji, u krajevima oko Vlasinskog jezera na badnje veče kriju stolice, kudelje, igle i vretena. Kriju se i kašike da se ne bi kusala hrana jer se veruje da onda vrane, sojke i druge ptice tokom leta kljucaju letinu, pogotovo kukuruz. Vretena i igle se, pak kriju da bi se tokom žetve ukućani ne bi uboli na strnjiku ili da ih neki trn ne ubode u oko. Na Badnje veče žena mune rukom muža u slabinu a muž ženu da bude cele godine kuća vesela, da budu zdravi i domaćin, odnosno gazda kuće, ali i domaćica.
Zakopan pasulj
U Južnoj Srbiji takođe postoji verovanje, ali samo u selima, da ko prvi na Badnje veče vidi pregoreli badnjak, taj će prvi videti tele kada se krava oteli. Voda sa Badnje večere se stavlja ujutru kravama na vime da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa i uništava letinu u baštama. Žar nastao sagorevanjem badnjaka čuva se kao zaštita od besnila, a ujutru se i gibanica, odnosno pita od kiselog testa, stavlja u žar od badnjaka da se ljudima ne bi nadizali čirevi.
Badnje veče kod Crnogoraca
U nekim delovima Crne Gore običaj je da se na Badnji dan ništa iz kuće ne daje niti se ide kod drugoga da se što pozajmljuje. Uveče, kad se završe poslovi napolju i kada je domaćica spremila večeru, a to je u prvi mrak, u kuću se unosi slama i prostire se po sobi, što simbolizuje jasle u kojima je rođen Isus Hristos.
Domaćica je na patos prostrla vreću ili nešto slično i na njoj postavila večeru. Za večeru se obično sprema posni pasulj, priganice pržene na ulju, med, riba, salata, a od pića rakija i vino. Sva ženska čeljad, sa upaljenim svećama ili jednom svećom, stoje unutar prostorije i čekaju da se pojavi domaćin i ostali muškarci iz kuće sa badnjacima ili badnjakom.
Kada domaćin dođe pred vrata kuće, govori: “O domaćine”! Iz kuće domaćica odgovara: “Evo ga, evo”! Na to će domaćin:”Dobro veče i srećno vam Badnje veče”! Iz kuće odgovaraju “Sve vam srećno i čestito bilo” i zatim muškarce posipaju žitom. Badnjaci se nose odmah na ognjište i postavljaju se unakrst. Tada domaćin uzima pomalo od sve hrane koja se spremila za večeru i stavlja na badnjak govoreći: “Zdravi ste badnjaci veseljaci! Ja vas hlebom i vinom, a vi nas zdravljem, napretkom i svakom srećom”!
Tada se malo vina pospe po njima, a u nedostatku vina može i rakija. Posle ovoga, pomole se Bogu stojeći i svi sedaju na slamu oko postavljene večere i večeraju.
Božićna zdravica
Za Božić su vezane i božićne zdravice, a ovo je jedna zabeležena u Crnoj Gori.
Domaćine, srećni sine, srećan ti Božić!
Od neba ti rodilo! Od zemlje rodilo!
U klasu ti bilo klasato, u busu busasto,
U struku trsato, u gumnu rpato,
Da imaš da dijeliš voljnu i nevoljnu.
Svakoga u domu dočekivao,
Nikad ti u kući ne presušilo,
A najviše sebi ostavio!
Ko gođ ti za trpezom sedio,
Svak sit, napit i zadovoljan odlazio!
Za sva tvoja dobra dela Bog ti platio!
Da Bog da!
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.