Milošević je 1979. bio na vrhu sveta, uz viski je sa Rokfelerom bio na ti: Da li je sa Zapadom “zaratio” zbog Mire Marković?

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Šta je Miloševiću trebalo da se 1980-ih s vrha sveta spusti u domaće, balkanske gudure i da se – i to prvenstveno on, i najviše on, među svim politički angažovanim Srbima i ostalima u Jugoslaviji – suprotstavi tom istom Zapadu, s kojim je u prelomnoj 1979. sklopio tako srdačno prijateljstvo

– Ta 1979. bila je vrlo važna godina. Možda najvažnija u 20. veku. Ta 1979. je bila prelomna godina u 20. veku, kako u svetskim, tako i u domaćim (jugoslovenskim) okvirima. Te godine, kada se informatička revolucija, a s njom i globalizacija (pod američkim vođstvom) zahuktala, Zapad definitivno pobeđuje nad Istokom, u zapravo je te godine bio srušen Berlinski zid (stvarno, tj. doslovno, biće srušen deset godina kasnije, 1989.) – piše piše Darko Hudelist, a prenosi Nedeljnik.

Hudelist piše da je i Slobodan Milošević te 1979. godine “on top of the world”.

– Na sedmom nebu, na vrhu sveta. Pije viski s Rokfelerom u Chase Manhattan Bank u Njujorku – najmoćnijoj bankarskoj instituciji na svetu, odakle je počela globalizacija – razbacuje se frazama poput ‘few and far between’, ćaska s Rokfelerom o kukuruzu, pšenici, stočarstvu, kreditima… I ko mu šta može. Milošević je tada na ‘ti’ sa Zapadom, nekako je prigrlio Zapad i Zapad (Rokfeler) ga je baš zavoleo – piše Hudelist, da bi potom postavio pitanje: šta je Miloševiću trebalo da se 1980-ih s vrha sveta spusti u domaće, balkanske gudure i da se – i to prvenstveno on, i najviše on, među svim politički angažovanim Srbima i ostalima u Jugoslaviji – suprotstavi tom istom Zapadu, s kojim je u prelomnoj 1979. sklopio tako srdačno prijateljstvo (obogaćeno i materijalnom koristi).

Drugim rečima, zašto je Milošević 1980-ih odbacio Zapad i odlučio se, bez kompromisa, za Istok i Jug – pita se Hudelist.

A potom daje svoje viđenje ove dileme:

– Čini mi se da najbolji odgovor na to pitanje možemo naći u knjizi njegove supruge Mire Marković ‘Između Istoka i Juga’ (iz 1996.). U predgovoru toj knjizi Mira Marković piše šta nju lično najviše fascinira na Istoku i Jugu: ‘Sa Istoka su nam’, kaže, ‘stigli nešto od masovne mističnosti, mnogo od narodne mudrosti, divovsko junaštvo, strašna surovost, dirljiva solidarnost, plemenita religioznost, nekontrolisana strast, iznenadna inertnost, iracionalna osvetoljubivost…

A Jug nam je doneo’, nastavlja Mira, ‘dečju ranjivost, savršenu iracionalnost, gotovo neuništivu vitalnost, bezrazložnu vedrinu, opasnu neorganizovanost, kultnu patrijarhalnost, vedru neodgovornost, (…) najvitalniji javašluk na svetu, sposobnost da se bude gladan i bos, nesposobnost da se bude sam.’

Ključna kategorija koja se, u ovome Mirinu opisu, pojavljuje na obje strane svijeta, i na Istoku i na Jugu, jest – iracionalno, iracionalnost. Na Jugu je to ‘savršena iracionalnost’, a na Istoku – ‘iracionalna osvetoljubivost'”, piše Hudelist.

(Dijaspora.news/nedeljnik)