Miloš (28) je preživeo strašan udes na Malti, probudio se iz duboke kome, priča sa otvorenom lobanjom, treba mu pomoć da se vrati kući! (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Sada već Miloš može da komunicira, svestan je svega, gde je, da su mama i tata pored njega. Jedino što ima velike bolove. Lekari se, kako kaže Bojan, i dalje krste kada vide kako Miloš napreduje
Život jeste nepredvidiv, ali mnogo češće nije fer, nego što je samo nepredvidiv. Miloš Stanisavljević (28) iz Pančeva završio je Mašinski fakultet i pokušao na sve moguće načine da se snađe. Da radi ono što voli. Prošlog leta mu je prekipelo, i otišao je na Maltu, gde mu živi drugarica. Želeo je da iz korena promeni svoj život, a ispostavilo se da je jedna strašna noć promenila njega, zauvek. Njegov brat Bojan ispričao je za Telegraf Miloševu priču.

– Prvi put je na Maltu otišao u  junu 2017. Bilo mu je lako jer ima drugaricu tamo. Tamo je proveo skoro dva meseca tamo, ali nije mogao da sredi papire, ipak se vratio nazad. U novi pohod pošao je 20. novembra. Kako je tada rekao, otišao je na sedam dana, a 16. njegovog dana boravka na ostrvu vitezova, desila se strašna nesreća. U noći između 6. i 7. decembra, Miloš je pao sa motora – počinje priču Bojan Stanisavljević.

Pao je oko ponoći. Porodicu su pokušali da dobiju preko Vibera oko tri, pola četiri ali nisu uspeli.

– Ujutru kad smo ustali, sačekala nas je poruka da se hitno javimo, da je Miloš imao nezgodu, da je u komi i da ga spremaju za operaciju. Policija nije mogla da mi kaže sa sigurnošću da li je imao kacigu ili nije. Znam da ju je kupio ranije, vozio je i ovde motor, ali ne znam da li ju je poneo tamo – nastavlja Milošev brat.

Najveća muka bila je dočekati nedelju – Miloš je nezgodu imao u četvrtak, a prvi slobodan let za Maltu bio je u nedelju.

PRVA DIJAGNOZA BILA JE STRAVIČNA

– Otišli smo čim smo pre mogli, prognoze su bile nikakve. Prva informacija je bila da dođemo prvim letom što pre, jer ga oni operišu samo da on izdrži dok se mi ne oprostimo od njega. Bilo je strašno. Mama, tata i ja smo otišli, a ja sam se posle 4 dana vratio u Beograd, jer imam malo dete, porodicu, i morao sam da se vratim na posao. Sada, kada Miloš pita za mene, ja ne mogu da odem opet, mora neko da čuva kuću – priča Bojan.

Kada su videli da je Miloš stabilno, pričali su sa doktorom. Ja sam pričao sa doktorom jer su mama i tata bili u šoku i činilo se, nespremni za toliku dozu loših informacija. Potom je Bojan otišao i u policiju.

– Pitali su nas da li je imao osiguranje. Ja ne znam šta je tačno bilo sa njegovim osiguranjem, da li je on platio za tih sedam dana, koliko je planirao da ostane, ili se osiguranje zagubilo, ne znam. U njegovoj sobi uspeo sam da nađem samo pasoš. U stanici nisu mogli da mi daju Milošev motor, jer je bio na veštačenju. Hteo sam samo da vidim da li je kaciga u sedištu. Nisu mogli da mi kažu ništa. Od mesta gde je pao, more je na četiri metra. Rekli su mi da ako mi zahtevamo, oni će da izvedu ronioce na lice mesta, ali da je to preskupo i da nam to ne savetuju. Jer sve moramo mi da platimo, sve što se odigra tamo i što se desi na naš ili njihov zahtev, sve troškove ćemo snositi mi kao porodica – objašnjava Milošev brat.

Kako kaže, sve to je bio šok za celu porodicu.

– Doktor mi je tada rekao samo da su šanse jedan posto da se bilo šta desi. Ta tri, četiri dana koliko sam ja bio tamo nije se pomerao, nije bilo pomaka. Ipak, rekli su nam da nas sve čuje i razume, pa smo mu pričali. Znali smo da nas čuje jer je pored njega bio neki aparat koji meri moždanu aktivnost, i svaki put kada bi mu se neko od nas obratio, to je divljalo. Poslednji dan mog boravka tamo, Miloš je pomerio ruke i noge, i to je bilo pravo čudo, jer su nam rekli da treba da budemo srećni ako u naredna dva do tri meseca bude bilo kakvog pomaka – priseća se Bojan.

DOGODILO SE ČUDO

Do sada je imao operaciju glave, pošto je mozak krenuo da raste, lekari su morali da mu skinu deo lobanje. Imao je izliv krvi u mozak, i to su sanirali. U suštini, on nema nikakve fizičke povrede po telu sem glave, dodaje zabrinuti Bojan.

– Nema nikakvih oštećenja na licu, kažu doktori da je sve popucalo od pritiska. Pukla mu je čeona kost, naprsla lobanja sa strane, popucali sinusi, obe jagodične kosti, nos i vilica naprsla. Sada se probudio, svestan je, može da se pomera. Do skoro je komunicirao samo glavom i stiskom ruke, tako je odgovarao sa da i ne. Ispunjavao je sve naredbe, sve je razumeo, ali samo tako je mogao da komunicira. Kada je tako brzo počeo da reaguje i da se oporavlja, doktor je rekao mami “ja razumem da ste ga vi rodili, ali da on nije čovek” – želeći da joj objasni kako je neverovatno da za tako kratko vreme neko može da pokaže toliki napredak – govori nam brižni brat.

Sada već Miloš može da komunicira, svestan je svega, gde je, da su mama i tata pored njega. Jedino što ima velike bolove. Lekari se, kako kaže Bojan, i dalje krste kada vide kako Miloš napreduje.

– Juče je pitao gde sam ja. Pričao je sa mamom i tatom, kaže, svestan je da je u bolnici više dana jer vidi da se menjaju dan i noć. Ne seća se nesreće, ne seća se ničega u vezi sa tim, samo zna da je u bolnici i da je imao jaku povrede glave – ističe Bojan.

Kao da je Miloš dobio neverovatnu snagu i volju jer su njegovi najbliži bili uz njega.

CENA LEČENJA

Kada su u bolnici zaključili da Miloš nema osiguranje, porodici su saopštene nove, poražavajuće vesti: samo jedan dan ležanja na intenzivnoj nezi na Malti košta 1.000 evra. Miloš je bio na intenzivnoj nezi 17 dana. U ovu cenu ništa nije uključeno, posebno se plaćaju skeneri, lekovi, izlazak ambulantnih kola na mesto gde je pao, svaka operacija, intervencija, apsolutno sve.

Miloš je do sada imao jednu operaciju i trebalo bi da ima još jednu sada. Već tri dana je u običnoj sobi, koja je značajno jeftinija od one na intenzivnoj nezi.

Ipak, konačan račun dobiće tek kada se približi Milošev odlazak iz bolnice i put za Srbiju.

Ukoliko se neko zapita zašto Miloš nije odmah prebačen za Srbiju, gde bi ga lečili naši lekari, odgovor je jednostavan: samo jedna privatna klinika htela je da se podvrgne Miloševom prebacivanju za Beograd, jer je to, kako su svi rekli, previše rizično i radi se u izuzetno retkim situacijama, kada nema drugog rešenja. Inače, samo prebacivanje pacijenta je 30.000 evra.

– Mnogi se javljaju da pomognu, skupili smo određenu svotu novca, zovu poznate ličnosti, žele da nastupaju, pevaju, glume. Sve ćemo to organizovati posle praznika. Pomažu mamine kolege, pomažu svi poznati i nepoznati ljudi. Deo novca je skupljen, ali treba još, a još uvek nije poznato koliki će biti krajnji račun, koji će porodica Stanisavljević dobiti tek kada dođe vreme za otpuštanje i put za Srbiju, a do tada Miloša čeka lavovska borba i minimum dva meseca hospitalizacije. Sva sreća pa Miloš sada nije životno ugrožen i ide na bolje, tako da imamo vremena za sve – zaključuje Bojan, Milošev brat.

Kako kaže Bojan, ne sumnja da će novac biti sakupljen, a sve što ostane kada se Miloševo lečenje završi, porodica će proslediti sav novac na račun nekoga kome bute najpotrebniji u tom trenutku.

POMOZITE MILOŠU:

Zbog toga je važno da porodica što pre prikupi potreban novac, da bi lečenje Stanisavljevića bilo nastavljeno u Srbiji.

Sredstva za pomoć porodici Stanisavljević možete da uplatite na dinarski žiro račun Banke Intesa

160-5810200045750–33

dok je za uplate iz inostranstva otvoren račun

IBAN – RS35160583020072037851

SWIFT DBDBRSBG