Milan Kovačević, mladić iz sela Suvo Grlo kraj Srbice, iz sred Drenice, u Lapljem Selu, na sastanku Srba iz ovog kraja sa predsednikom Srbije – nakrivio je šajkaču, ali, ne figurativno, nego stvarno!
Pola sata ranije, salom u selu kraj Gračanice, u kojoj su se ređale tužne priče Srba, tekla je Milanova priča:
– Imao sam oca… Ubiše ga Albanci dok je čuvao stoku, samo zato što je Srbin… Ja imao tek sedam godina, sećam se kad su ga ranjenog doneli kući – pričao je Milan.
– Od čega živiš Milane, šta želiš, šta bi ti valjalo da pomognemo da ostaneš u Suvom Grlu – pitao je predsednik.
– Mislio sam predsedniče da nabavim, pozajmim pet šest zečeva…
– A šta bi radio, šta umeš da radiš – pitao je dalje Vučić.
– Sve! Radim u nadnici za 15 evra dnevno. Sve! Razmišljam o tim zečevima… Obrađujem i zemlju, skoro sam dobio traktor…
– Da probamo da ti nabavimo još stoke, da imaš od čega da izdržavaš porodicu… Da ostanete na Kosovu.
– Valjalo bi, bilo šta…
Posle je u salu u Lapljem Selu, u kojoj su čitave večeri tekle tužne priče Srba od Orahovca do Istoka, od Srbice do Uroševca stigla vest – javili se neki dobri ljudi iz Bačkog Brestovca, umesto zečeva, pokloniće Milanu petoro ženskih jarića!
– Sad Milane možeš da nakriviš šajkaču – obratio se mladiću predsednik Srbije.
I, Milan je onda nakrivio šajkaču u sred sale.
Zadovoljan i sa ono malo života što ga imaju Srbi na Kosovu i Metohiji.
(dijaspora.news/Kurir.rs / Zoran Šaponjić)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.