Dijaspora

Mika Tasić, konsultant u Google-u: Ovo je šansa za sve mlade ljude iz Srbije

By admin

Posted on 14/01/2017

Nove tehnologije koje dolaze, sva ova virtuelna, proširena, poboljšana realnost je u samom začetku. Srbija možda nema šansi da se takmiči u razvoju hardvera, ali imamo jako mnogo potencijala u razvoju softvera i sadržaja. Trenutno nema puno sadržaja, a ima puno uređaja. I ne samo da su ljudi gladni sadržaja, nego je celo polje potpuno neistraženo.

Ovako šansu Srbije da se uključi u galopirajući napredak u sferi virutelne realnosti, veštačke inteligencije i Interneta pametnih stvari komentariše Mika Tasić, Kruševljanin koji živi u Londonu i u svojoj bogatoj biografiji developera, vlasnika kompanije za razvoj mobilnih aplikacija i vođe digitalnih timova u velikim marketinškim agencijama ima i to da radi kao frilens “tech lead” na projektima u Guglu.

– U ovakvom eko-sistemu ne pobeđuje nužno najveći, niti najbogatiji. Pobeđuje kreativnost, inteligencija i hrabrost. A mislim da toga u Srbiji ima puno. Ono što je neophodno uraditi je shvatiti da inovacija neće doći od velikih multinacionalnih korporacija i neće se bogatstvo stvoriti samo kapitalnim investicijama. Ovo je šansa za male studije i agencije, za solo developere širom Srbije. Ovo je vreme gde par ljudi sa dobrom idejom stvarno mogu promeniti svet. Ako to shvatimo, i ako omogućimo ovakvim biznisima da cvetaju i uspeju, imamo šansu. Ako ne, imamo šansu da izvezemo još puno mozgova i da kreiramo još puno uspešnih biznisa po svetu – kaže u intervjuu za “Blic” Tasić, koji je nedavno održao predavanje marketinškim stručnjacima u Beogradu u okviru “Mixx” konferencije.

Nedavno ste u Beogradu govorili o virtuelnoj stvarnosti i kako će ona ući u naš život da tamo i ostane. Kada mislite da će se to dogoditi, i u kojim sferama svakodnevnog ćemo najbrže videti tu promenu?

Virtuelna realnost (VR) kao koncept nije ništa novo. Komercijalni uređaji su dostupni već decenijama, ali su sve do skora bili limitirani na veoma uske primene u akademskim ili vojnim sferama. Međutim, u poslednjih nekoliko godina virtuelna realnost je kao tehnologija jako napredovala i počela je da se pojavljuje u raznim oblicima: od kartonskih kutija koje ne koštaju gotovo ništa do veoma sofisticiranih sistema koji koštaju hiljade evra.

S obzirom na to da na tržištu već postoje stotine različitih VR sistema, rekao bih da je trenutak u kome je VR u našim životima već tu. Kritična masa uređaja je već u rukama ljudi, a oni su gladni sadržaja. Zanimljiv sadržaj privlači ljude koji još uvek nemaju VR opremu da je nabave, i ta povratna sprega izgleda nezaustavljiva.

Mislim da će se prvi veliki pomaci u VR dešavati na polju zabave, kao što su kompjuterske igre i 360º video. Ali će prodiranje ove tehnologije u ostale aspekte naših života, kao što su obrazovanje, poslovanje, ili trgovanje biti nezaustavljiv i neprimetan. Primera radi, prvi pametni telefoni su se pojavili pre samo devet godina, i za to vreme su postali neotuđivi deo svačije svakodnevice. Aplikacije pre samo deset godina nisu postojale ni kao ideja. Prve aplikacije su bile uglavnom zabava, ali sada, gotovo deceniju kasnije, one su nerazdvojni deo naših života.

Rekli ste u jednom intervjuu da veb sajtovi, kakve ih sada poznajemo, neće biti samo sajtovi, biće “stvari”. Možete li da objasnite šta će te stvari biti i šta ćemo sve sa njima moći?

Trenutno, veb sajt je nešto što stoji na ekranu nekog uređaja. Ali to je samo prolazna faza. Nove tehnologije imaju potencijal da jednostavno izbrišu svaki ekran, sa svakog uređaja, i da taj sadržaj prikažu u realnom prostoru oko vas. U tom trenutku, u našim glavama, taj sajt neminovno postaje “stvar”.

Zamislite, na primer, da su vaše cipele “pametne” i da mogu da odrede vašu težinu. Danas biste verovatno takve cipele umrežili u vrli novi svet interneta stvari i mogli biste da imate sajt koji bi mogao da, recimo, prati vašu telesnu težinu kroz vreme.

Zamislite sada da kada kod poželite možete da pogledate u cipele i da se oko njih iscrta vaga. Ta vaga je isto realna kao i sajt, i u suštini i jeste isti taj sajt, ali za nas taj sajt će postati jednako realna stvar kao i vaga koju sada u kupatilu držimo ispod kade.

Vi ste koncepte virutelne stvarnosti i interneta stvari povezali u koncept “realnosti stvari” (Reality of things). Šta je to tačno?

Mislim da se definicija pojma “stvar” menja. Uzmite na primer fotografiju. Fotografija je, kada sam ja bio mlad, bila neosporno stvar. Kupite film sa 36 snimaka, ispucate ga, odnesete na razvijanje i dobijete, ako ste srećni i sve su fotografije uspele, 36 parčića papira sa slikama. 36 stvari.

Šta je fotografija danas? Niz nula i jedinica. Da li je fotografija i dalje “stvar”? Ja mislim da jeste. Njena suština je ista, prema njoj imate isti emotivni, estetski, čak i brutalno materijalistički odnos. Fotografije se i dalje prodaju.

Uzmite film. Doskora se film u bioskop dovozio kolima. Sada se provlači kroz telefonsku žicu, ali se projektuje na istom platnu, i ljudi u bioskopu se smeju i plaču na iste scene. Film je i dalje stvar, samo ne više isključivo u fizičkom svetu. Razne druge “stvari” prolaze kroz ovu transformaciju: novac, muzika, pisma, umetnost….

S druge strane imate “stvari” koje realno ne postoje. Na primer aplikacija za telefon ili dres za vaš omiljeni klub u FIFA 17 možda realno ne postoje, ali ljudi za njih daju veoma realan novac.

Foto: screenshotPrezentacija Magic Leap-a

Nove tehnologije koje dolaze, kao na primer Micorsoft Holo Les ili još uvek misteriozni Magični Skok (Magic Leap), će ove granice još više pomeriti. Realnost stvari će biti pomerene do te mere da će u našim glavama polako potpuno nestati bilo kakva razlika između fizičke stvari napravljene od atoma i nacrtane stvari napravljene od fotona i elektrona. Možda ne potpuno u našim glavama, ali u glavama naše dece gotovo sigurno.

Naša deca su pripadnici generacije za koju će virtuelna i izmenjena stvarnost, Internet pametnih stvari i pametni gradovi biti nešto uobičajeno. Kako biste ih vi spremili za tu revoluciju?

Kao i sa svakom tehnologijom do sada, mislim da će naša deca pre spremati nas na tako nešto, nego mi njih. Isto kao što smo mi učili naše roditelje šta je to kompjuter i internet, i kao što su naši roditelji učili svoje roditelje šta je to električna gitara. Mi smo ograničeni svojim iskustvima, i neminovno ćemo želeti da ih prenesemo kao takve bukvalno u novi tehnološki svet. Mladi koji su se u tom svetu stvorili, neće imati tu potrebu. Mislim da će se mladi za ovu revoluciju spremiti sami. Naš posao je da ih podržavamo i ne sputavamo.

Kako vidite Srbiju i Beograd u svetlu svih ovih tehnoloških promena?

Nove tehnologije nose tendencije poravnanja. Geografska lokacija više nije toliko važna, i svakim danom postaje sve manje bitna. Ova tehnologija ne samo da omogućava ljudima van centara da uspešno učestvuju u proizvodnji sadržaja, ono što ova tehnologija obećava je univerzalni pristup sadržajima i iskustvima nezavisno od mesta. Na primer, u fizičkom svetu blizina kuturnim centrima uveliko definiše kako ćete ih koristiti. Retko ko će voziti stotine kilometara da bi došao u pozorište ili na koncert. Ali u virtuelnom svetu to nije nikakav problem.

Na primer, već poćinje emitovanje uživo koncerata i sportskih događaja u VR. I vrlo brzo će to postati norma. Kada se to dogodi, norma će biti ista za sve. Koncert u Parizu, Londonu ili Beogradu neće biti namenjen samo i isključivo građanima metropola i entuzijastima koji imaju puno para i slobodnog vremena da putuju, već bilo kome. Bez obzira da li živite u Njujorku ili malom selu u Srbiji.

Neke od ovih tehnoloških promena zahtevaju izvesnu infrastrukturalnu investiciju. Brz i pouzdan internet, na primer. Ali drugi ekonomski pritisci čine ove investicije gotovo neminovnim.

Dijaspora.news/blic.rs