Marko i Luka su RODJENI AMERIKANCI: Danas u Srbiji gaje borovnice, i kažu da jedna stvar NEMA CENU!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Blizanci Marko i Luka Maksimović mogu da stanu rame uz rame s uspešnim preduzetnicima jer zajedno sa ocem Časlavom u selu Božurnja, nadomak Topole, uspešno uzgajaju – borovnice.
Rođeni su u Los Anđelesu, imaju 21 godinu, a želja njihovog oca bila je da mu sinovi odrastaju kao Srbi, te su se, kada su Luka i Marko napunili sedam, vratili u Srbiju. Nije im manjkalo vere u uspešan život u Srbiji jer, kako kažu, uspeh nije geografski pojam vezan isključivo za zapad.

– U Srbiji se uvek poslovalo i poslovaće se, neko dobro, neko malo bolje. Kakav god da je rezultat, vaš uspon ili pad imaćete sa kim da podelite, što baš i nije slučaj u Americi. Shodno tome, očeva želja je bila da se vratimo, mi smo tada bili previše mladi da bismo znali šta hoćemo – pričaju za „Blic” braća Maksimović.
U Beogradu su završili gimnaziju, a sada obojica studiraju poljoprivredu. Luka je odabrao voćarstvo i vinogradarstvo, a njegov brat Marko agroekonomiju. Njihova priča pomalo odudara od standardnih jer su, umesto šljiva ili jabuka, na zemljištu koje nije obećavalo krenuli da sade borovnicu. Dve godine nakon prvog zasada, Maksimovići kažu da se nisu pokajali.

– Borovnica je voćka milenijuma. Dokaz za to je njena cena. Ima najširu primenu u farmaceutskoj, prehrambenoj industriji, kao i u industriji alkoholnih pića. Upotrebljava se sveža, smrznuta, sušena – objašnjavaju ovi mladi preduzetnici.
Pre prvog zasada proučili su svu neophodnu literaturu, informisali se o zemljištu, uslovima… To im, kažu, nije predstavljalo problem jer su se od početka okružili stručnim ljudima, a uzimajući u obzir da im je engleski maternji, korisna je bila i literatura s Univerziteta u Mičigenu, najšira u toj oblasti. Sadnice uvoze iz Holandije jer su najbolje…

– Podloga je supstrat, takođe uvozimo od jedne holandske kompanije čiji smo i zastupnici na našem tržištu. Koristimo proverene supstrate i biostimulatore koji daju najbolje rezultate – kažu Luka i Marko.

Maksimovići sarađuju i sa članovima udruženja „Šumadijske borovnice” i pomažu konkurenciji. To se, kako otkrivaju, pokazalo kao uzajamno profitabilan odnos.

– Ni u jednom poslu ni čovek ni kompanija ne mogu da egzistiraju sami. Upućeni smo jedni na druge i zajedno smo jači – kažu naši sagovornici.
Prvu berbu imali su 2016, ove godine rezultati su bili bolji, a dogodine očekuju još veći prinos.

– Naš prvi zasad iz jeseni 2015. ima 3.300 sadnica na 1,2 hektara sađenih u bankovima. Drugi, iz 2017 godine, sađen je na proleće, ima 2.200 biljaka na pola hektara u saksijama. Očekujemo da će treći zasad naredne godine imati 4.500 sadnica na hektaru, takođe sađenih u saksijama – kažu Maksimovići, i ističu da se trude da broj sadnica povećavaju bez zaduživanja.

Sezona branja ove voćke je od sredine juna do sredine jula. Ali pored logistike, organizacije branja i administrativnih zahteva, ne ostaje mnogo vremena za ostale aktivnosti.

– U drugim periodima godine sve je stvar dobre organizacije, tu su obilazak i kontrola zasada, primena mera zaštite – objašnjavaju Maksimovići.

A da bi rod bio dobar, potrebna je i kvalitetna voda. To podrazumeva automatizovano navodnjavanje „kap po kap” i prihranu u saradnji sa proverenim kompanijama. Oni su kompjuterski programirali da se zasad zaliva četiri puta dnevno po 15 minuta.

Maksimovići su svesni da već sutradan sve može da se promeni, ali kažu da nešto u ovom poslu nema cenu:

– Pogled na stotine hiljada belih cvetova koji postepeno prelaze u divne plave bobice borovnice naše su najveće zadovoljstvo.

Borovnica je buduća malina

Ova porodica ističe da se treba odvažiti, istupiti korak napred i, umesto šljive i kukuruza, zasaditi borovnicu.

– Nalazimo se u sredini, između dva ogromna tržišta. EU i Rusija prepoznaju našu malinu, šljivu, grožđe, jabuke… Potražnja za borovnicom stalno raste, kao i njena cena. Borovnica je buduća malina – kažu Maksimovići.