Selo Jadranska Lešnica je u Srbiji poznato po glasu da tamo žive skoro sve neženje u Srbiji, i to zbog neverovatne činjenice da ih ima više od 250. Ako uzmemo u obzir da tamo ima oko 2.500 stanovnika, taj podatak je zaista neverovatan.
Ukoliko devojka iz sela završi neku pristojnu školu, prema rečima meštana odmah napušta Lešnicu.
I tako dok Lešničanke odlaze, Marija Marković je u selo došla iz Afrike. Sa troje dece trenutno je sama u domovini supruga, jer se on zbog posla vratio u njenu rodnu zemlju – Gvineju.
– Ovde sam od 2016. godine i upoznala sam se sa celim komšilukom, svi su prihvatili imoju decu i mene. Zaista sam jako srećna zbog toga. Mislila sam da ću naići na neke predrasude, ali nisam, čak šta više, ovde me svi vole, priča nasmejana Marija.
Marija živi u kući sa kako su komšije rekle, najlepšom ogradom u selu, a najviše voli da uvija sarme u slobodno vreme kojeg ima i na pretek.
– Ovde ne radim ništa, nema posla, izdržava nas muž koji šalje pare iz Afrike, ali mi i svekrva malo pomaže. Naučila me je da zavijam sarme i jedino što više volim od toga je da ih jedem naravno, priča Marija kroz smeh.
Njene ćerkice Marina (3) Marica (8) i Tacija (15) joj svakodnevno pomažu oko kućnih poslova, a u kući se uglavnom priča španski jezik.
– Imamo naviku da razgovaramo na španskom jer se taj jezik priča u našoj zemlji. Ipak, trudimo se da razgovaramo i na srpskom i to najviše zbog dece jer će njima trebati zbog samog života ovde, objašnjava Marija.
Otkrila nam je i kako je započela romansu sa Srbinom.
– Boško i ja smo se upoznali u Africi, odnosno Ekvatorijalnoj Gvineji. On je tada imao 37 godina, a ja samo 19, ali nas to nije spričilo da započnemo romansu. Viđali smo se neko vreme neobavezno, i onda je on rekao kako hoće da me ženi, objašnjava Marija i dodaje:
– U početku nisam htela da dođem ovde. Tamo su mi prijatelji, rodbina, otac i majka, ali je Boško bio veoma uporan. Kada smo se doselili u Jadransku Lešnicu, bili smo svi na okupu neko vreme, ali se Boško ubrzo vratio u Afriku.
Ono što ju je najviše iznenadilo je što nije naišla na predrasude ljudi, a njene devojčice su u školi tretirane kao princeze.
– Ja sam u školi učestvovala u lutkarskoj predstavi koja je bila iznenađenje za moju sestru Taciju. Priredili smo joj to jer znamo koliko ona voli predstave, zaista nas svi vole i jako smo srećni u školi, ispričala nam je Marica.
Marijina svekrva nije imala problem sa tim što je Marija tamnije puti, čak šta više, odmah ju je prihvatila. Ona joj često i pričuva decu, a devojke najviše od svega vole da kuvaju zajedno, i to šta drugo nego tradicionalna srpska jela.
(dijaspora.news/espreso.rs/Jelena Jovanović)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.