Marija Stanojević, koja je u Srbiji punih 14 godina radila dva posla kako bi preživela, rešila je da se preseli u Kinu gde trenutno radi kao nastavnica engleskog jezika.
– Moj radni dan počinjao je pre osam ujutru a završavao se u devet uveče, nekada i kasnije. Poslednjih godina sve se svelo na plaćanje stanarine i hrane. Od kolega koji su otišli pre mene čula sam samo pozitivna iskustva o Kini u jednom trenutku pomislila sam šta imam da izgubim, ovde sam već sve protraćila – rekla je ona za Srpski telegraf.
Dokumentaciju i radnu vizu sredila je relativno brzo, u roku od tri meseca.
Sada zarađuje više, a ima i više slobodnog vremena.
– U prvo vreme mi je bio čudan taj njihov ručak u pola 12, a sada već ne samo što ručam, nego i odspavam popodne. Ovde već imam društvo, ima stranih nastavnika s kojima odlazim na kafe, večere, u bioskop… Po celom gradu parkirani su bicikli, čija je upotreba besplatna, tako da se svuda može stići veoma brzo i lako – ispričala je Marija i naglasila da u školi radi sa po 50-ak dece uzrasta od šest do deset godina.
Foto: Pixabay
Nastavnici su ovde jako poštovani, nema pokvarenih dečjih nestašluka, a dešava se da čak uzajamno uče jedni od drugih.
Odeća i hrana su jeftini, tako da uspeva da uštedi za putovanja. A povratak u Srbiju za sada planira samo za letovanje.
– Dnevno radim dva do tri sata, norma je 20 časova nedeljno. Čas u mojoj školi traje 40 minuta kad je prepodne, 30 kad je popodne – dodaje nastavnica.
(Dijaspora.news/Telegraf.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.