Porodica Hristovi, Vladimir (40), njegova deca – ćerka Marija (10) i sin Ognen (7) i Vladimirova stara, bolesna i nepokretna majka Gorica, Novu godinu će dočekati u malenoj i ledenoj sobici, gladni, za praznom trpezom, i uvijeni u ćebad. Oni žive u skopskom naselju Pripor, u nedovršenom kućerku koji sa svih strana prokišnjava
Golgota Vladimira i njegove porodice počela je pre tri godine kada mu je preminula supruga. On je nezaposlen, ne prima socijalnu pomoć, a dovija se na sve moguće načine da bi prehranio sebe i svoju dečicu jer minimalna penzija njegove majke ne može da pokrije ni osnovne potrebe.
Pre godinu dana Vladimir je pao sa kamiona i povredio kičmu, pa su mu i radne sposobnosti umanjene.
– Uprkos bolovima, radim sve i svašta samo da bi deci doneo koricu hleba i malo mleka, ali im to nije dovoljno – kroz suze je još u februaru ove godine priznao Vladimir reporterima skopske televizije 21.
Deset meseci kasnije, porodicu Hristov posetili su reporteri druge skopske televizije 24 vesti i zatekli još očajniju sliku. Kućerak je u fazi raspadanja. Svi žive u jednoj ledenoj sobici poput skrivnice, a spavaju na istom krevetu kako bi se bar malo noću ugrejali.
Kada pada kiša u sobicu punu vlage voda curi sa svih strana. Godinama su kućerak kripili da bi se donekle zaštitili od kiše, vetra i hladnoće, ali od svega toga je bilo slabe vajde. Krpenice su vidljive na sve strane. Sunđeri, radi izolacije, izlepljeni po zidovima, kartoni na podu, tamo gde su daske propale.
Struja im je isključena pre dve godine zbog neplaćenih računa, a sunce je jedina svetlost koja dopire u njihov dom. Noću deca uče uz sveće, fenjer i kandilo, a kada imaju drva za ogrev vodu greju u velikoj šerpi na šporetu da bi se malo okupali.
Marija i Ognen su dobra deca i još bolji đaci. Na počinak uglavnom odlaze gladni, sa praznim stomacima, a njihovom ocu Vladimiru srce se cepa kada ga pitaju da li ima nešto za jelo.
– Ne želim da na moju decu u školi pokazuju prstom da su siromašni. Hteo bi da im pružim sve u životu, ali sam jednostavno nemoćan. Kucao sam na puno vrata, ali su sva za mene bila zatvorena. Ne primam socijalnu pomoć, a nemam ni zdravstveno osiguranje, pa se molim da se deca ne razbole, rekao je Vladimir novinaru televizije 24 vesti.
On i njegova deca žive od skromne penzije njegove stare i bolesne majke Gorice, koja kroz suze kaže da svojim unucina nema niza užinu da da.
– Učiteljica u školi im često kupi nešto za jelo kada vidi da sva ostala deca jedu osim mojih unučadi, rekla je baka Gorica ležeći nepokretna u krevetu.
Najmlađi član ove mučene porodice je Ognjen. On je odličan učenik, a na pitanje novinara šta bi želeo za Novu godinu, skromno je odgovorio: „Ja bi hteo da mi Deda Mraz donese paketić“.
Iako su u malenoj sobici postavili skromnu jelku sa plastičnim ukrasima, a iznad nje na polukružno isečenom stiroporu rukom napisan natpis: Nova godina 2018, njihov otac Vladimir setno kaže da će je dočekati u hladnoj sobi, za praznom trpezom, u krevetu uvijeni u ćebad.
Pogledajte snimke:
(dijaspora.news/telegraf.rs/D.J.)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.