Kao u svakoj društvenoj grupi, i kod prostitutki postoji ogroman jaz: neke su “elitne” i žive luksuzno, ali ima i onih sa same margine društva – uličarki čija je svakodnevica ispunjena zlostavljanjem i poniženjima, koje su na ivici egzistencije, zavisne od narkotika i alkohola.
Prodaju svoje telo za sitan novac kako bi nabavile drogu, piće i nešto hrane, žive od danas do sutra sanjajući o lepšoj budućnosti, koja je za većinu nedostižna.
Ko su te žene i kakva ih je muka naterala da zarađuju na svom telu stojeći uz ivicu prašnjavih drumova, svake noći, po snegu i kiši, kad stegne mraz i kad se usija asfalt? Zašto nisu potražile neki normalan posao? Kakav je njihov život i ima li za njih nade?
Na Kaćkoj petlji, najpopularnijoj novosadskoj štajgi, nekoliko prostitutki čeka. Oskudno obučene, upadljivo našminkane, s kosom sprženom od jeftine farbe, cupkaju čekajući da se zaustavi neko željan kratkotrajnog užitka. Većina su Romkinje čije je godine nemoguće odrediti, deluju istrošeno, bar deceniju starije od svoje dobi. Gledaju nepoverljivo. Kada su se konačno otvorile, novinari su ostali bez reči, jer tu nema utehe, razumevanja, ohrabrivanja, novih pitanja. Skoro da nema nade. Ili možda, bar za neke od njih, ipak ima?
– Bilo mi je trinaest kada je majka dovela novog ljubavnika. Vidim, gleda me skot ispod oka, primetila je to i ona, počela je da ljubomoriše i na kraju me je izbacila iz kuće. Smetam joj, tako je kazala. Otišla sam kod oca, nisam se tamo dugo zadržala, mnogo je dece, gužva bre, samo sam im ja falila. A i maćeha me je tukla, nije gledala gde udara, sklanjala je od mene hranu, nisam imala šta da obučem. Pobegla sam odatle, spavala sam po napuštenim kućama, neke nisu imale prozore i vrata, oko mene su trčali pacovi, mnogo sam se plašila, ali nisam imala kud. Danju sam prosila, skupilo bi se tu malo para za hranu, garderobu sam iskopavala po kontejnerima – priča dvadesetogodišnja Seka.
– Kad je došla zima, bilo mi je baš teško. Tada sam počela da k*rvam za pare po ulici, onako mlada, tek uzela petnaestu, imala sam dosta mušterija i mogla sam da platim sobicu da mogu da prespavam. Tada sam se prvi put zaljubila, taj momak me je odveo kući, mislila sam da me je krenulo u životu. I dalje sam radila na štajgi, donosila sam mu sve što zaradim, ali brzo je pokazao svoje pravo lice. Mnogo je pio, dovodio je druge žene i nisam to više htela da trpim. Jednom smo se potukli, dobila sam dobre batine, ali ni on nije dobro prošao, i dan-danas nosi ožiljak od daske kojom sam ga mlatnula po licu.
– Ne dam na sebe, ‘ladno ću se potući ako je frka. Znaš li ti koliko su me puta mušterije napale, obave pos'o pa traže pare nazad, ma šta traže, otimaju. E, ne može majci, nećeš me prevariti, krvavo sam to zaradila, a ti ćeš sad videti svoga boga. Iznenade se kad vide kol'ko sam jaka. Ostale devojke često se vraćaju u modricama i ranama, slabe su, ne umeju da se odbrane, i još ostanu bez ičega – zaključuje devojka.
Dijaspora.news/(Espreso.rs/Alo.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.