Biznis

Mala porodična stvaraonica puna ljubavi: Pešići na NEVEROVATAN način prehranjuju petoro dece

By admin

Posted on 11/12/2016

Supružnici Momčilo Pešić i Irena Panajotović Pešić iz Pirota uspeli su da svoj umetnički duh usmere u pravcu koji najviše raduje mališane – proizvode prelepe knjige, bebi posteljine, jastuke i garderobu i u svaku nesebično utkaju svoju dušu i ljubav. U tome im pomažu njihovi naslednici kojih je čak petoro. Get a best Lawyer for your car accident claim with topclaimlawyers.com

Nedavno je na svet došao i Simeon, pa tako porodica Pešić sada broji sedam članova. Pre njega dečji žagor i smeh dolazio je od Matije (11), Sergeja (10), Doroteje (9) i Amelije (6). Svi vredno pomažu mlađem bratu.

– Dečaci pomažu u poslu, a devojčice zabavljaju bebu, mada dečaci ponekad okače veš ili operu sudove, a da nam to i ne kažu. Beba je u kuću unela i neka nova pravila ponašanja (tiho pričanje, lagano hodanje po kući bez trčanja kao i razgovore kontrolisane jačine kako bi Simeon mogao neometano da spava) i to je sjajno – počeo je priču za „24 sata” Momčilo Pešić.

Irena i Momčilo se zadnjih 12 godina bave umetničkim radom kojeg sve vreme nastoje da učine primenjenim i praktičnim. Oduvek su se oboje bavili slikarstvom, ali njoj niko nije govorio da je odlična u tome, pa je to bio zadatak Momčila.

U međuvremenu su fotografije svega što su kroz igru sa decom stvarali godinama ubacili na Fejsbuk stranicu koju su nazvali „Naša mala porodična stvaraonica” i to je bio početak priče koja još uvek traje.

– Počeli smo da primamo porudžbine od ljudi koji su želeli nešto što nigde nisu mogli da kupe i tada smo postavili sebi jedno pravilo: ako ćemo već da radimo po želji, onda će svako da dobije unikatan proizvod. Time smo sebi rad učinili uvek zanimljivim, a poručiocima obezbedili mogućnost da to što poruče neće imati niko drugi. Svaka porudžbina je posle toga bila izazov za sebe. Ljudi su poručivali portrete u olovci, ikone, novčanike, ukrasne jastuke, šatore, garderobu za dečje maskembale, bebi posteljine, a u poslednje vreme i sve popularnije pamučne knjige – priča Momčilo.

Sam rad na knjigama je krenuo porukom i porudžbinom jednog roditelja: „Možete li da napravite pamučnu knjigu za moju ćerku?”. Devojčica je bila slepa od rođenja, pa je samim tim to za njih bila velika odgovornost i izazov.

– Vrlo brzo smo shvatili da je pamučna knjiga, ili popularno zvana „Tiha knjiga”, jedan predivan način da se deci omogući sasvim zabavan način za razvijanje osnovne motorike ruku i vizuelnog opažanja. Od tog trenutka zaista smo svim srcem u tome, ali svakako da i dalje radimo bebi posteljine, kao i sve ostalo što neko poruči. Mi ispunjavamo želje i to je ono što je kod nas jedinstveno i privlačno. Osnovni materijal za izradu knjiga koji mi koristimo je pamučno platno i filc. Za jednu knjigu je potrebno u proseku dva dana, ali nekada knjigu završimo i za jedan dan, a nekada za 3-5 dana – istakao je naš sagovornik.

Koliko su njihove „Tihe knjige” popularne govori i podatak da porudžbine stižu sa svih strana sveta. Kako kažu, to ume da bude jako zabavno, naročito kada se koristi gugl-trenslejt u razgovoru sa ljudima koji ne znaju engleski. Ali na sve poruke, nažalost, ne stignu da odgovore.

– Jako je teško odgovarati svima, najpre zbog činjenice da dnevno primimo, kako na mejl, tako i na stranici, preko 200 poruka koje je nemoguće sve ni otvoriti. Ali, i pored toga, ljudi su zaista divni i puni razumevanja, pa čak i pristaju na spisak čekanja koji je već sada do avgusta sledeće godine. Svi nam žele zdravlje i ljubav, i zaista je jako malo onih “nestrpljivih” koji bi da se za njih radi odmah. Mi svima koji ne mogu da čekaju preporučujemo druge stranice koje se takođe bave izradom sičnih proizvoda. Trudimo se da ispoštujemo datume koji su im bitni, ali i kada to ne uspemo zaista nam niko ne zamera, jer je naša svakodnevica toliko transparentna da je svima jasno i u kolikim smo obavezama oko kuće i dece – objasnila nam je Irena Pešić.

Ipak, nije sve išlo kako su planirali zbog zdravstvenih problema njenog supruga. Zahvaljujući pomoći našeg čoveka iz Amerike uspeli su da prebrode i tu poteškoću. Sa zdravstvenim problemima mog supruga sa venama suočavali smo se svakog dana. Zahvaljujući jednom predivnom čoveku iz Amerike, Aleksandru Krsmanoviću, uspeo je nedavno i da se operiše. Aleksandar je jedan od osnivača humanitarne organizacije „Srbi za Srbe”, ali je mimo organizacije pokrenuo akciju prikupljanja para za operaciju mog supruga i za samo mesec dana uspeo da prikupi neophodna sredstva za hitnu ablaciju vena najsavremenijom tehnologijom na klinici Dr. Dragić u Beogradu. Mi nemamo reči kojima možemo da mu se zahvalimo, ali on zna šta je učinio za nas i našu decu kojoj je zdrav otac zaista neophodan. Takođe bismo hteli da se zahvalimo i Verskom Dobrotvornom Starateljstvu na pomoći oko smeštaja posle operacije, na velikodušnom iznenađenju i na poklonima koje su poslali kao dobrodošlicu za rođenje malom Simeonu – sa zahvalnošću je istakla Irena.

A kako je sve krenulo? Njih dvoje su se vremenom sa slikanja po drvetu i platnu prebacili na oslikavanje zidova u kući, što je prvom sinu Matiji bilo jako zanimljivo. Tako su krenuli sa umetničkim molerajem.

– Ja sam rođen u Boru, ali mi je majka iz Pirota. Otac mi je preminuo davne 1992. godine, a kako sam nekako srcem uvek bio bliže rodbini sa mamine strane, došao sam u Pirot odakle je i Irena. Kako smo uvećavali porodicu, shvatili smo da rad u drugim kućama oduzima previše vremena u našoj, pa smo malo drugačije organizovali život. Ja sam nakon zatvaranja kasarne u Pirotu gde sam radio dve godine i pritom završio obuku za vojnog boničara u Novom Sadu, posao bolničara nastavio da radim i privatno, ali smo uporedo sa time krenuli i da šijemo. Kroz igru sa decom mogli smo da stvaramo lepu i bajkovitu garderobu. To nam je iste godine obezbedilo saradnju sa pozorištem u Pirotu na predstavi „Škola za manekene” za koju smo šili maske i delove garderobe glumcima. Tada smo shvatili da je za šivaćom mašinom sve moguće – prepričava Momčilo.

Kući u kojoj žive potrebna je adaptacija, pa tako uz sve poslove koje završavaju i vreme koje moraju da posvete deci, oni i renoviraju porodični dom.

– Pre dve godine smo imali problem sa podzemnim vodama koje su poplavile kompletno prizemlje kada smo ustanovili da u nijednoj sobi na prizemlju, osim u kuhinji, nema betonskog poda. Pomoć u materijalu za renoviranje prostorija na prizemlju, koje je moj suprug, u to vreme sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i ranama po nogama, sam renovirao za 4 meseca, došla je od organizacije „Srbi za Srbe” koja je takođe pomogla i rad „Naše male porodične stvaraonice” kupovinom mašina koje u tom trenutku nismo imali, a svakako nismo mogli ni da priuštimo. Teško je zahvaliti se ljudima na velikoj pomoći, jednostavno ponekad nema načina, ali oni znaju koliko su velika njihova dela – rekla nam je mama pet divnih mališana.

Da bi život sa petoro dece bio finansijski održiv i funkcionalan zahteva veliku posvećenost porodici. Sve što se tiče želje za izlascima, druženjima, šopinzima, provodima i slično moralo je da utihne.

– Nama je sve to lako jer smo oboje porodične ličnosti. Mi uživamo u svom čudesnom malom svetu, koji stvaramo sami i svaki dan u našoj porodici je dan za sebe, uvek drugačiji i zanimljiv. Možda ponekad bude previše aktivnosti a premalo sna i odmora, ali nagrada za trud i napore je uvek velika. Koliko kroz zadovoljstvo postignutim radom, toliko i kroz divna kreativna iskustva koja delimo sa svojom decom. Mi to nismo imali sa svojim roditeljima – za zadovoljstvom su zaključili Pešići u razgovoru za „24 sata”.

Dijaspora.news Izvor: 24Sata.rs