Prosečno na svaka dva i po dana u Srbiji jedno dete bude ostavljeno, te se procenjuje da oko 150 mališana završi u bolnici, pred vratima crkve ili u svom domu, ali bez roditelja.
Zvaničan broj mališana koji su izmešteni iz biološke porodice uz pomoć centara za socijalni rad zbog odsustva roditelja ili usled njihove smrti je 82, podaci su Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Međutim, ima mnogo onih koji slučaj ne prijave nadležnim ustanovama i nastave da brinu o deci, ne regulišući starateljski odnos, iskustvo je socijalnih radnika.
Naime, nije nepoznanica da bake i deke brigu o deci preuzmu na sebe kada mame i tate napuste porodični dom i svoje potomke. Nekada o ostavljenoj deci nastave da brinu rođaci, stričevi, tetke, ujaci, braća ili sestre, kada roditelji, koji ostaju na papirima njihovi staratelji, odu u inostranstvo i ne vrate se više nikada.
Kada staratelji ostave bolesnu decu u bolnicama i po njih se ne vrate više nikada, na smetlištu, autobuskim ili železničkim stanicama, ti slučajevi se prijavljuju socijalnim službama koje pronalaze idealno rešenje za mališane.
U porodilištima glavnog grada nakon porođaja mame godišnje ostave 50 beba, a samo u Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni front” 10 beba ostane bez roditelja.
PLAČ OSTAVLJENE BEBE PARA DUŠU Ispovest ovih lekara i sestara je najtužnija srpska priča
– Zakonski je to tako uređeno tako da žena posle porođaja može da odluči da ne želi da vidi dete i ostavi ga. Te bebe ostaju kod nas dok se ne smeste u Zvečanskoj. Majke uglavnom ostavljaju bolesnu decu, ali ima i zdrave dece. Ima i mlađih i starijih majki. Jednostavno ne žele da vide dete koje su rodile, potpišu papir, i to je to. Neke žene ostavljale su i po dva deteta. Godišnje bude desetak ostavljenih beba. Od toga nema ništa tužnije. Imali smo slučaj kada su se rodili blizanci od kojih je jedan imao Daunov sindrom, te je majka jedno ostavila, a drugo povela sa sobom. U praksi se pokazalo da majke romske nacionalnosti nikada ne ostavljaju decu – objašnjava prof. dr Snežana Rakić, načelnik porodilišta u GAK “Narodni front”.
Kada ne mogu da se brinu o bolesnoj deci, roditelji ih odvedu na lečenje i nikada se ne vrate po njih. Na Institutu za majku i dete u Beogradu godišnje bude dva do tri takva slučaja.
– Imali smo dečaka na kardiohirurgiji koji je godinu dana proveo kod nas na lečenju, roditelji su ga ostavili, a nakon toga su ga usvojili ljudi i odveli ga u Švajcarsku. On je sada super dečak, lepo živi. Nažalost, ima i onih priča bez srećnog kraja, kada mališani nakon lečenja budu smešteni u Zvečansku. Socijalne službe dobro i brzo rade, pa kada roditelji ostave decu, oni im u što kraćem roku pronađu novi dom – kaže prof. dr Vladislav Vukomanović zamenik direktora i upravnik pedijatrijske klinike na Institutu za majku i dete.
U Nišu godišnje do 15 mališana bude ostavljeno u bolnicama, u Kragujevcu je pre pet godina bilo 10 napuštenih beba, a prošle godine tri bebe, dok je u Novom Sadu tokom jedne godine napušteno oko desetoro dece.
– Troje novorođenčadi ostavljeno je u porodilištu 2017. godine. Majke su se izjasnile da ne žele da vode decu sa sobom. Bebe su odatle premeštene na pedijatriju, a zatim su zbrinute u saradnji sa centrom za socijalni rad – rekla je načelnica neonatologije u Kragujevcu Olja Laban.
Zlostavljanje i zanemarivanje
U praksi su mnogo češći primeri izdvajanja dece od roditelja, odnosno da roditelji žive sa svojom decom, ali da se neadekvatno staraju o njima iz različitih razloga. Stručni radnici Gradskog centra za socijalni rad u praksi su se susretali sa različitim oblicima zlostavljanja i zanemarivanja dece.
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.