Ljubav jača od mržnje: Heroj sa Košara oženio Holanđanku na godišnjicu NATO bombardovanja (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Marijanne je našu zemlju zavolela kao mlada devojka.

Heroj sa Košara, Siniša Jevtić iz Sovljaka u Mačvi ozvaničio je u petak pred matičarem svoju ljubav sa Holanđankom Marijanne Rutten. U Mačvi se mladenci venčavaju subotom ili nedeljom, ali su oboje poželeli da zajednički život započnu upravo na dan pred godišnjicu početka bombardovanja Srbije 1999. godine. Sve zbog toga što je Holandija, kao članica Alijanse učestvovala u bombardovanju, a Siniša branio svoju otadžbinu u stroju 125. Motorizovane brigade naše vojske.

Devetnaest godina kasnije, Siniša i Marijanne, Srbin i Holanđanka, ispred matičara su poslali poruku da 24. mart 1999. godine nikada ne treba da se zaboravi, ali i snažnu poruku ljubavi zahvaljujući kojoj su se ukrstile njihove životne staze.

Dok su pre devetnaest godina strane sile bacale bombe na Srbiju, Marijanne i Siniša se nisu poznavali. Ove godine, na Božić, osim uzajamne ljubavi spojila ih je velika ljubav prema Srbiji. Ona je našu zemlju zavolela kao mlada devojka, a on ju je, treba li jačeg dokaza, branio svojim životom.

– Pre više od trideset godina dolazila sam u Jugoslaviju sa roditeljima. Od svih republika u Srbiji mi je uvek bilo najlepše. Zavolela sam Srbiju, sve njeno, ljude, gradove, reke, planine, crkve, pesme. Baš sve. Poslednjih nekoliko godina u Srbiju dolazim veoma često, skoro svakog meseca, kada imam slobodne dane. Stekla sam brojne prijatelje, to su moji pobratimi – kaže Marijanne.

Toliko je očarana Srbijom da je na leđima istetovirala naš grb, a na ruci tekst “Ja volim Srbiju i ona voli mene”. Ali, da će zavoleti i jednog Srbina, to nije mogla da planira. Jednostavno se dogodila ljubav.

Marijanne je danas zrela žena, sa brakom iza sebe i troje dece. Siniša je mlađi devet godina i iz razvedenog braka takođe ima dva sina i ćerku. U vreme rata na Kosovu jedva je spasao živu glavu.

Na Košarama je 16. aprila 1999. godine teško ranjen. Posle sedam dana je samovoljno napustio bolnicu i vratio se u jedinicu gde je dočekao kraj “Milosrdnog anđela”.

U rodno selo je doneo dva ordena – jedan za bezbednost državne granice i orden narodnog heroja kao pripadnik 125. brigade. Razočarao se zbog neispunjenih obećanja lokalnih vlasti u Bogatiću da će mu pomoći da se zaposli. Spakovao je kofere i sa starijim sinom i suprugom otišao u Kruševac. U jednom kafiću u Varvarinu, na Božić ove godine upoznao je Marijanne.

Nije im trebalo dugo vremena da odluče o zajedničkom životu.

– Marijanne voli našu zemlju svim srcem, ceni i zna našu istoriju od Nemanjića do danas, bolje od većine nas. To je oduševilo komandanta Kopnene vojske generala Milosava Simovića, sa kojim smo se upoznali nedavno, kada smo posetili spomen sobu Komande kopnene vojske u Nišu. Pohvalili smo mu da ćemo se venčati, na šta je on rekao da bi mu bila čast da kumuje – priča Siniša.

Građansko venčanje je, po nevestinoj želji, obavljeno po starim običajima, sa kojima su snahu upoznali Sinišini otac Sava i majka Vida. Umesto u venčanici i skupom odelu mladenci su pred matičara stali u staroj mačvanskoj nošnji. Stari svat je, kako je obećao, bio Komandant kopnene vojske general-potpunkovnik Milosav Simović.

Pitanje gde će ubuduće živeti, u Srbiji ili Holandiji, bilo je suvišno. Marijannino srce je u Srbiji.

(dijaspora.news/telegraf.rs)