Ljiljana je iz Beograda otišla u Nigeriju – oni imaju više žena i to je normalno (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Putevi sudbine ponekad nas odvedu na mesta na planeti na koja nikada ne bismo ni pomislili… Život u tuđini nije nepoznanica, posebno danas kada sve veći broj mladih odlazi iz Srbije trbuhom za kruhom, ali uglavnom se odlučuju za zemlje u kojima je svakodnevica slična onoj našoj. Ali, šta kada se odselite miljama i miljama daleko od doma – negde gde je svega šačica Srba i gde je život neuporedivo drugačiji od onog na kakav ste navikli?

Upravo se na taj potez odlučila Ljiljana Kostić kada se pre više od pet godina prijavila za posao u Nigeriji, koji je ubrzo i dobila. Samo mesec dana kasnije nakon konkursa obrela se na afričkom tlu, a njen život preokrenuo se naglavačke.

https://www.instagram.com/p/BrE8DoXnnWI/?utm_source=ig_embed

“Pomislila sam da će biti uzbudljivo da probam bar na kratko život u Africi. Počela sam na asistentskoj poziciji u jednoj velikoj firmi, a tokom godina napredovala sam do pozicije generalnog menadžera na kojoj sam i dan danas. Plan mi je bio da ostanem kratko, ali sam se brzo zaljubila u Nigeriju i svoj posao i evo – ovo mi je već šesta godina ovde”, započinje Ljiljana svoju neobičnu priču, a pokušala je da nam dočara i koliko je raznolik i drugačiji život u ovoj afričkoj zemlji.

U Nigeriji živi 180 miliona ljudi, 300 različitih plemena, svuda oko vas su različite religije i različiti mentaliteti. Jedan procenat ljudi izvozi naftu i oni su milijarderi, dok ostatak nacije ima prosečnu platu od pedesetak evra i žive u tužnim uslovima, a srednja klasa je toliko mala da je gotovo nepostojeća. Samim tim je kontrast ogroman – postoje krajevi grada u kojem su vile nalik na dvorac, i to odmah pored kraja grada u kom su kućice od slame i drveta. Korupcija je ovde neverovatna – sve može da se sredi brzo, ali to sve ima svoju cenu. Tu su i dobre strane – Nigerijci su topao, veseo narod, vole da piju, jedu, zabavljaju se, a u stanju su da po ceo dan igraju, pevaju i mole se Bogu“.

https://www.instagram.com/p/BrevJtAHixc/?utm_source=ig_embed

Ljiljana je potvrdila i koliko je klasni sistem u ovoj državi izražen, te da su beli ljudi tamo praktično viša klasa, a da se Nigerijci uvek obraduju kada vide belog čoveka.

“Zanimljive su reakcije dečice kada me ugledaju – neki me se čak i upalše, ali uglavnom žele da mi pipnu lice ili me zagrle. Generalno nisam imala loših iskustva, svi su veoma ljubazni, jedino ume da bude neprijatno kada svi gledaju u mene ili se ne ustručavaju da viču za mnom “Onjocja” (bela žena)”, priča nam naša sagovornica i ističe da su umeli da je začude isuviše direktni pozdravi i pitanja Nigerijaca pri prvom susretu, koja su za njih pak sasvim normalna.

Ova Beograđanka kaže da joj najteže pada njihov doživljaj vremena, i da se još uvek trudi da se navikne na to.

“Svi stalno kasne i to je za njih normalno. Nekad će mi neki partner ili direktor neke agencije sa kojom sarađujem zakazati sastanak u 14h, a on će se pojaviti dva sata kasnije, i čak se neće ni izviniti. Isti slučaj je i sa proslavama i različitim okupljanjima – ako počinje u 15h, zna se – svi dolaze tek posle 17h. Ljudi stalno kasne i po dva, tri sata na posao”, akcentuje Ljiljana, i dodaje još jednu iznenađujući činjenicu vezano za nigerijsku kulturu.

“U Nigeriji možeš da imaš koliko hoćeš žena, tamo je poligamija normalna, i to ne nema veze sa religijom. Muškom delu populacije je to dozvoljeno, i većina žena zna jedna za drugu, i to je sasvim u redu, a neretko sve žive u istoj kući. Imati veliki broj dece je vrlo bitno za Nigerijce oba pola, i to je počelo još od davnina kada se većina ljudi bavila zemljoradnjom. Veliki broj dece je predstavljao simbol bogatstva, jer su deca bila potrebna da pomognu oko zemlje. Dakle, više dece – to znači da imaš mnogo zemlje, što dalje znači da si bogat. I danas je kod bogatih mnogo dece simbol statusa, dok je kod siromašnih nešto kao znak muškosti ili plodnosti, a u nekim slučajevima, neobrazovanja. Većina žena ima minimum četvoro dece, a muškarci i po desetak sa različitim ženama”, naglašava nam Kostićeva i prepričava anegdotu koja joj se trajno urezala u pamćenje.

https://www.instagram.com/p/BblpLxBHmri/?utm_source=ig_embed

“Sećam se kada je jedan Nigerijac potpuno normalnim tonom pričao kako je dobio dvadeset i sedmo dete, te kako je baš pre neku noć sazvao sastanak sa svim svojim ženama i rekao im: “Nema više dece dok se ne popravi ekonomsko stanje!” Dodao je i kako su se pobunile, ali “eto, takva je situacija u državi”. A ovo, verujte, u Nigeriji zaista nije ništa čudno”, prisetila.

Ljiljana naglašava da je život u Nigeriji nevrovatno i magično iskustvo, a detalje svoje svakodnevice deli i na blogu koji redovno uređuje, a planira i da o svemu napiše knjigu. Kaže da joj najviše nedostaje da šeta beogradskim ulicama, ali i naša kuhinja – jer nigerijska ume da bude ne tako prijatna.

Dijaspora.news/Blic