Prošle godine u maju, kada je Atifa Ljajić (61) iz Novog Pazara u Beogradu čekala svoj prvi porođaj, bodrila ju je cela Srbija, a o njenoj neverovatnoj upornosti i želji da “pobedi biologiju” i da se, u 60. godini života, prvi put ostvari kao majka, pisali su i izveštavali mnogi mediji u Srbiji.
I ne samo tu, već na Balkanu, pa čak i u Americi, Nemačkoj, Iranu, Turskoj i Australiji… Rizikujući i svoj život, nakon petog pokušaja vantelesne oplodnje, ova hrabra Novopazarka ostvarila je svoj višedecenijski san – postala je majka.
Polovinom juna prošle godine Atifa je u Beogradu rodila zdravu devojčicu Alinu koja lepo napreduje i uskoro će proslaviti prvi rođendan. Alininim rođenjem, Atifa je “pomerila granice” i dala nadu mnogim ženama u Srbiji i širom planete da za potomstvo “nikad nije kasno”.
Mnogi su joj tada slali pomoć, bodrili je i zvali za savete. Sada je više niko ne zove, a njoj je sve teže. Atifin suprug Šerif Nokić (70), koji je u početku odbijao da Alinu prizna kao svoje dete, a potom je ipak pristao, retko navraća u njihovu podstanarsku sobu u ulici “Šabana Koča” u Novom Pazaru. Ili je kod sinova (iz prethodnog braka) u Turskoj ili kod rodbine na Pešteru.
– Zahvalna sam mu što je ipak pristao da Alinu upiše kao svoje dete i što će devojčica, bar na papiru, imati oca. Retko nas posećuje, a i bolestan je i nemoćan da nam ozbiljnije pomogne. Sama brinem o detetu, sama plaćam kiriju, sama kupujem ogrev, pelene, hranu… Nemam nikakvih prihoda, ušteđevine takođe, jer sam sve što sam godinama sticala potrošila na vantelesne oplodnje, lekare i bolnice. Jedva smo moja Alina i ja izgurale zimu, nekoliko puta nisam mogla da sakupim novac za kiriju, pa je pretila opasnost da sa bebom ostanem na ulici. Da nam nije pomoglo nekoliko dobrih ljudi, ko zna šta bi bilo sa nama – žali se Atifa i dodaje:
– Još nisam stekla pravo na penziju, niti zbog deteta mogu bilo šta da radim. Čak i kad treba da odem za hleb ili po neki papir u opštinu povedem i Alinu, jer nemam kome da je ostavim. Ponosna sam na sebe i na nju, ona je moje zlato i sav moj svet. Lepo napreduje, uskoro će i prohodati, lepotica mamina. Nesrećna sam, jer ne mogu da joj obezbedim sve što joj treba i što sam prinuđena da tražim pomoć od drugih. Samo za kiriju mesečno plaćam 120 evra, za struju još 30, za vodu 10. Ni sama ne znam kako izlazim na kraj. Nadala sam se da će mi bar opština izaći u susret i iznajmiti mi bar neki jeftiniji stan, bilo je raznih obećanja u prva dva-tri meseca, a onda smo pale u zaborav. Više nam se niko ne javlja, a pomoć nam je potrebnija više nego ikada. Samo da premostimo bar još godinu dana, da platimo kiriju dok se ja ne dokopam penzije, a kasnije, uz Božju pomoć, a nadamo se i pomoć čitalaca “Vesti”, koji su nam već pomogli, verujem, biće bolje – ističe Atifa.
Deca su Božji dar
Atifa kaže da je većina Novopazaraca razume i poštuje njenu upornost i želju da se u 60. godini ostvari kao majka, ali i da ima, čak i u rodbini, nekih koji je otvoreno pitaju: “Zašto si rađala u 60. godini?” i “Šta ti je trebalo dete, ako ne možeš da ga izdržavaš?”.
– Svima poručujem da su deca Božji dar, da svevišnji odlučuje hoćemo li ih imati i kada ćemo ih dobiti. Bog je moju želju uslišio u 60. i ja sam mu beskrajno zahvalna. Nadam se da ću pobediti sve nevolje i da ću uz moju Alinu biti bar dok ne završi fakultet, a posle, kako Bog kaže – naglašava Atifa.
(dijaspora.news/espreso.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.