Postoji li zaista međunarodni talas ekstremno desničarskog populizma? Da li mase širom sveta ustaju kako bi svrgnule korumpirane elite? Ili su pobeda Donalda Trampa u Americi i odluka Britanije da izađe iz EU sasvim nepovezane? Britanski Independent je pozvao trojicu anlitičara da pokušaju da odgovore na pitanje: Kuda ide svet?
Met Mekalister: Ustanak desničara
U međuvremenu, stiglo je mnogo dokaza međunarodnog porasta populizma. Trampova pobeda je postigla to da je političarima na centru sve teže da zatvaraju oči i nadaju se da će opasnost da mine. Njegov trijumf bio je šok na nekoliko nivoa, ali najvidljiviji je bio njegov pozitivan odnos prema autoritarnim liderima i stranim političarima sa prolematičnim biografijama. Trampovi parnjaci u Evropi s uživanjem će gledati kako ovaj milijarder 20. januara postaje najmoćnija osoba na svetu.
Američki predsednik će na sastancima G20 i u UN imati mnogo istomišljenika, dok su donedavno tamo u većini bili „centraši“ poput Baraka Obame i nemačke kancelarke Angele Merkel. Ako na izborima u francuskoj pobedi Marin Le Pen, 5 stalnih članica saveta bezbednosti Un činiće Tramp, Le Penova, Vladimir Putin, Si Đinping i britanska premijerka Tereza Mej, koja Britaniju izvodi iz EU. S izuzetkom Tereze Mej, niko od njih nije bio oduševljen pravcem u kojem se svet kretao nakon završetka Hladnog rata.
Šta stoji iza ustanka desničara?
Svet je danas više podeljen između bogatih i siromašnih nego što je bio pre samo četvrt veka. Deset najbogatijih ljudi sveta kolektivno drže 500 milijardi dolara, što je više nego što većina država proizvede za godinu dana, prema podacima Forbsa. Superbogataši kupuju politički uticaj više nego ikad. Migrantski talas je pokazao koliko zapadnjaci imaju neprijateljski odnos prema strancima – od sirijskih izbeglica do poljskih i imigranata iz Hondurasa. Društveni mediji i informacione tehnologije dovele su do toga da se sve češće zatvaramo u grupe u kojima ljudi dele iste stavove, polse čega dolazi do porasta netrpeljivosti prema neistomipljenicima, i to bez ikakvih posledica.
Džoš Lou: Novi nacionalizam – Rovovi su ukopani
Šest dana nakon izbora u SAD, Britanci su se probudili uz fotografiju novog predsednika Trampa pored poznatog lica – lidera UKIP-a Najdžela Faraža. Dvojica muškaraca, koji se obijica predstavljaju kao šampioni običnih ljudi, nasmejani su se fotografisali isped pozlaćenih brata lifta u Trampovom penthausu u Njujorku, čija vrednost se procenjuje na 100 miliona dolara.
Fotografija nije bila samo znak „bormanse“; bio je to dokaz šireg saveza. Istomišljenici sa krajnje desnice upućuju poglede preko granica i raduju se velikim uspesima. „Oni su Bregzit videli kao inspiracju za svoju kampanju“, rekao je Faraž. „Ako pogledate kako su izgledale poslednje nedelje Trampove kampanje, svake večeri na svakom skupu on je govorio da će ovo biti veće od Bregzita“.
Faražu je dugo trebalo da stigne do zlatnog vrha Trampove kule. Pre samo dve i po godine, prisustvovao sam njegovom skupu u trošnoj hali u Portsmutu. Bio je to kafanski skup, gde su se na štandovima prodavale salvete na kojima je tadašnji predsednik Evropske komisije Herman Van Rompej nazivan „mokrom krpom“. Sada Faraž i ostali političari širom sveta sa sličnim pogledima misle da se pokret pomerio sa margine ka centru. Britanci su u junu iznenadili eksperte i glasali za izlazak iz Evropske unije. Onda je došla i Trampova pobeda. Dok je vest o tome još bila vrela, Florijan Filipo, potpredsednik Nacionalnog fronta u Francuskoj tvitovao je ushićeno: „Njihov svet se ruši. Naš je počeo da niče“.
Širom Zapadne Evrope, desničarski populisti se spremaju za bitke protiv progresivnih političara i političara sa centra. U Austriji, gde se u nedelju održavaju predsednički izbori, kandidat ultradesničarske Slobodarske stranke Norbert Hofer mogao bi da pobedi. Time bi on postao prvi radikalno desničarski šef države u EU. U Holandiji se u martu održavaju parlamentarni izbori u kojima će antiislamska Partija slobode biti u tesnoj trci sa vladajućim strankama sa političkog centra. Posle toga, Nacionalni front ima šansu da pobedi na predsedničkim izborima. U nemačkoj, u kojoj su savezni izbori raspisani za drugu polovinu 2017, Alternativa za nemačku (AfD), nova antiimigraciona i antiislamska stranka, prvi put će osvojiti mesta u parlamentu.
Ipak, pobeda ekstremne desnice još nije gotova stvar. Izbori u Austriji su i dalje tesni. Marin Le Pen ima oko 30 odsto podrške, što je dovoljno za drugi krug izbora, ali daleko od 50% koliko je neophodno za pobedu. U Holandiji se očekuje mrtva trka između Partije slobode i centraške starnke premijera Marka Ruta.
To, međutim, ne znači da su umerenjaci bezbedni. „Da ste mi pre godinu dana rekli da ću živeti u bregzitovskoj Britaniji dok je Tramp predsednik, rekla bih vam da su šanse veoma male“, kaže analitičarka Univerziteta u Redingu Dafne Halikipulu. „Kada vidim gde smo sada, ništa nije isključeno“.
Ovi desničarski populisti nisu isti, ali svi su se pozicionirali negde između uštirkanih košulja desnog centra i zrikavih siledžija s ekstremne desnice. Svi u sloganima imaju dah nacionalizma koji uzvikuje: „Stavite nas na prvo mesto!“. Faraž je vikao „Hoćemo svoju zamlju nazad“, austrijska Slobodarska stanka je deklamovala „Austrija na prvom mestu“, Trampov slogan je glasio: „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.
Temelj njihove politike je suprotstvaljanje imigraciji, ali jedni otvoreno govore da je to zbog kulturnih ili rasnih razloga, dok drugi to uvijaju u praktične oblande. Vodeće ultradesničarske stranke u nemačkoj, Francuskoj, Austriji i Holandiji su eksplicitno antiislamske.
Ove starnke veliku podršku dobijaju od radničke klase, naročito u post-industrijskim oblastima, pa često pribegavaju ekonomskom protekcionizmu i čak nacionalizaciji, koja je proteklih decenija bila više povezivana sa levicom nego desnicom. Ali, ova podrška nije samo ekonomske prirode. odnosi između desničarskih pokreta nisu uvek topli, a mnogi od njih su halapljivi oportunisti sa svađalačkim karakterima. Faraž se uvek distancirao od Le Penove, koju je optuživao za antisemitizam. Ipak, poznata je i Faražova rečenica: „Dobre ograde čine dobre komšije“.
Ipak, postoje i duboke lične veze među njima. Faraž će sa Trampovom Belom kućom biti povezan preko svog bivšeg savetnika Rahima Kasama, urendika londonskog ogranka desničarskog sajta „Brajtbart“. Kasam je štićenik bivšeg šefa Brajtbarta Stiva Benona, koga je Tramp postavio za svog glavnog stratega i koga Faraž zna već nekoliko godina. Osim toga, holandska i austrijska partija slobode napravile su 2015. godine u Evropskom parlamentu grupu pod nazivom Evropa nacija i slobode, uz dogovor da podrže jedna drugu na predstojećim izborima. I Faraž je rekao da ne isključuje mogućnost pružanja podrške ovim strankama.
Na pomolu je i medijsko udruživanje. Sajt Brajtbart je najavio širenje na tržište Nemačke i Francuske, uz podršku Le Penove i AfD-a.
Ako pobede na izborima, ove stranke iz Zapadne Evrope naći će se na istoj stani sa Mađarskom i Poljskom, gde su populističke desničarske stranke već na vlasti – Fides u Mađarskoj i Zakon i Pravda u Poljskoj. Ove stranke se ne zalažu za izlazak iz EU, ali se protive mešanju EU u pitanja poput imigracije i izbeglica. Mađarski premijer Viktor Orban i lider Zakona i pravde Jaroslav Kačinjski zakleli su se u pokretanje „kulturne kontrarevolucije“ protiv liberalne Evrope.
U međuvremenu, u Italiji se premijeru Mateu Renciju suprotstavlja pokret Pet zvezda. Vilders i LePenova žele da održe referendume o ostanku u EU, a plan im je da naprave sistem saradnje evropskih zemalja koji će biti znatno labaviji od Evropske unije.
Oven Metjuz: Najveći pobednik je – Putin!
Padajuće domine: Tako je američki predsednik Dvajt Ajzenhauer nazvao zemlje koje su potpale pod sovjetsku kontrolu tokom 1950-ih godina, upozoravajući da bi širenje Sovjeta dovelo do „dezintegracije“ slobodnog sveta. Tokom naredne 4 decenije, hiljade ljudi su umrli u malim ratovima od Vijetnama do Avganistana, dok su se SAD i njeni saveznici trudili da umanje globalni uticaj Moskve.
U novembru, domine su ponovo počele da padaju. Ovog puta, borba se vodi u Evropi koja pokušava da sačuva svoje jedinstvo, dok Rusija pokazuje sve više samopouzdanja. U Bugarskoj je proruski kandidat Rumen Radev, bivši general bez političkog iskustva, osvojio vlast. istog dana, u Moldaviji, koja je nekad bila u SSSR, predsednik je postao promoskovski kandidat Igor Dodon.
Ove vesti su u Moskvi dočekane s oduševljenjem. „Klima u Evropi se konačno menja na ptetu rusofobične histerije iza koje stoji diktat Amerike“, rekap je potpredsednik Dume Vjačeslav Nikonov. Ceo svet odjednom ide u Putinovom pravcu. Moldavija i Bugarska samo su najnovije u nizu pobeda grupa koje podržavaju Kremlj u pokušajima da podeli Evropu i oslabi NATO. Od odbacivanja sporazuma između EU i Ukrajine u Holandiji, do Bregzita i Donalda Trampa u SAD, Putin će ovu godinu pamtiti samo po dobru.
Radev je pobedio na izborima uz priču o tome kako bi EU trebalo da ukine sankcije Moskvi nakon aneksije Krima 2014. On je rekao da bi Evropa u kažnjavanju Putina trebalo da bude „pragmatična“.
„Države Istočne Evrope nisu videle nikakvu korist od širenja Natoa, od sukoba na Bliskom istoku, do sankcija Rusiji“, rekao je ruski senator Oleg Morozov. „Ono čemu danas pisustvujemo je globalni revolt protiv elita. Nova generacija političara dolazi na vlast širom Evrope. Neki su otvoreno proruski, neki malo manje, ali svi će morati da budu pragmatičniji, što će za Rusiju biti dobre vesti“, rekao je on.
„Putin je antiestablišmentskoj desnici postao neka vrsta Če Gervare“, kaže Brajan Vitmor, autor bloga „Power Vertical“ na Slobodnoj Evropi. Putinu se dive i na evropskoj levici. U Grčkoj veliku popularnost uživa Aleksandar Dugin, ruski ultranacionalista, koji ima bliske veze s Kremljom, a koji je blizak ministru spoljnih poslova Grčke Nikosu Kocijasu. „Pred nama se slama tradicionalni stranački sistemi, a raste uticaj protestnih stranaka širom Evrope“, kaže Dmitrij Abzalov, predsednik moskovske organizacije Centar za strateške komunikacije. „levičari su počeli da preuzimaju stavove desnice, po pitanju imigracije na primer“.
Rusija je uložila mnogo u podršku svojim saveznicima u Evropi. Šargarepu predstavlja veliki zajam koji je dat Grčkoj 2014. godine tokom krize evra, kao i kroz povoljne cene gasa za Mađarsku i Bugarsku. Štap je proradio u vidu sankcija zemljama poput Moldavije, koje su se usudile da potpišu sporazume sa EU. Glavni cilj Moskve je da EU odustane od sankcija, a drugi je da podeli NATO. Tramp je već izazvao paniku u beltičkim zemljama kada je rekao da je NATO prevaziđen.
Izbori u SAD još uvek nisu podrili jedinstvo u NATO. Bugarski predsenik Radev, pilot koji je studirao na koledžu u Alabami, rekao je da njegova zemlja neće napuštati NATO. „Biti za Eu ne znači biti i protiv Rusije“, rekao je on.
Ipak, dok radikalna desnica nastavlja marš ka Zapadnoj Evropi, i dok podrška ujedinjenoj Evropi slabi pod teretom ekonomskih problema i migrantske krize, pitanje je vremena kada će domine početi da padaju u Putinovom smeru.
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.