KREMLJ POČINJE DA BRINE OKO TRAMPA: Da li je Putin konačno shvatio sa kime ima posla?

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Vladimir Putin, ili bar njegov uži krug, radovao se kada je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u SAD – sve dok nije video s čim mora da izađe na kraj

Pre samo godinu dana, vladajuće strukture u Rusiji verovatno nisu ni sanjale da će osim stogodišnjice Oktobarske revolucije, u 2017. godini slaviti i jednu daleko aktuelniju promenu režima – onu u SAD. Radikalna promena koju je donela pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima, međutim, u potpunosti je okupirala maštu i strahove ruske elite.

Već od samog početka mandata, Tramp se postavio kao revolucionar, nameren da razmontira “stari režim” i establišment koji decenijama upravlja Sjedinjenim Državama. Trampov glavni strateg Stiven Benon, sam je rekao kako se Tramp pozicionira kao globalni vođa antiglobalnog, anti-elitističkog, anti-liberalnog i anti-establišment pokreta koji je suštinski nacionalistički.

Ruski političari, s druge strane, zbog svoje opsednutosti obojenim revolucijama, mogu bolje razumeti političku promenu u Vašingtonu. U mnogome, oni su u sličnoj situaciji kao nemački političari pre sto godina. Davne 1917. godine, nemačka vlada je shvatila da ukoliko želi pobedu u ratu, neošhodna je revolucija u Rusiji. Ipak, do početka 1918. rat još nije bio gotov, a u Berlinu su već strahovali da će se revolucija proširiti i na sam rajh.

Po svemu sudeći, isti strah javlja se danas u ruskom političkom vrhu.

Istovremeno, uz prisustvo Trampa na globalnoj sceni, Putin je izgubio monopol na nepredvidivost.
Putinova strateška sposobnost omogućila je Kremlju da šokira svet odlučnim potezima kojima je Rusija prekršila norme međunarodnog prava, a ipak iz svega izašla manje više neokrnjena, čak i jača nego pre nego što je taj potez povukla. Uz još jednog nepredivog vođu na čelu supersile, Putin će morati daleko opreznije kako da održi balans u svetu, s obzirom da se radi o čoveku koji takođe raspolaže velikim nuklearnim arsenalom.

Prvi put u nekoliko poslednjih godina, svet je nervozniji oko toga šta će neko drugi (Tramp) uraditi sledeće, a ne šta će Putin uraditi sledeće.

Čak i na domaćem planu Tramp ne ide Putinu na ruku – ruskom predsedniku je sada mnogo teže da igra na antiamerička osećanja, kada je narod Amerike izabrao anti-establišment kandidata kojeg su demokrate predvođene Hilari i Obamom opisale kao “Putinovu marionetu”.

Jedino čega se Kremlj sada više plaši od samog Trampa, jeste mogućnosti da Tramp bude opozvan ili likvidiran. Takav razvoj događaja verovatno bi otvorio vrata žestokoj anti-ruskoj kampanji u Vašingtonu, koja bi se dolaskom novog predsednika iz redova Demokrata mogla materijalizovati na veoma nezgodne načine.

Usled toga, Moskva je donekle geopolitički talac opstanka čoveka koji je zakomplikovao njen odnos sa dva ključna saveznika – Kinom i Iranom. Moskva želi normalizaciju odnosa sa Zapadom, ali ne po cenu pridruživanja anti-kineskoj koaliciji, koju Tramp čini se želi da oformi.

Štaviše, Rusija kao dom preko 20 miliona muslimana, ne može sebi da priušti da se svrsta na stranu retorike kakva je Trampova.

Ono što je s tačke gledišta Kremlja, međutim, najopasnije jeste to da nacionalistički krugovi u Rusiji zavole Trampove metode. U januaru – prvi put od kada je Putin došao na vlast – ime ruskog predsednika nije bilo najpominjanija reč u novinama. To je bilo ime američkog predsednika.

Dijaspora.news/Newsweek