KONAČNO Otkrivena tajna testamenta Jovanke Broz (INFO)

Zbog ovog dokumenta, Jovanka je dugo nosila krivicu čak i zbog toga što je Tito „ostario“.

Tetku, Jovanku Broz, Jovanka Čolak Kirali srela je novembra 1980. godine, šest meseci po Titovoj smrti. Prethodno, tri dana je po novembarskoj suvomrazici stajala ispred njene kuće u Bulevaru oslobođenja 75 prkoseći organima bezbednosti, koji su pokušavali da je oteraju.

Na kraju, morali su da je puste.
Prvi susret sa ženom po kojoj je dobila ime trajao je, kako se seća ova hrabra Ličanka, puna četiri dana.

Prebirajući danas po tim vremenima, ona priča kako je došla kod tetke iz nekog besa, inata, posle glasina koje je čula u Zaprešiću u Hrvatskoj (gde je u to vreme živela) kako je tetka sklonjena jer je izdala maršala.

Tada su u Hrvatskoj, priseća se Čolak Kirali, Brozovu udovicu krivili i za to što je Tito ostario, a pogotovo što je morao umreti. Dok je cela zemlja bila u suzama, u sredini gde je ona živela, Tita su najviše sažaljevali jer je živeo pored, kako su je zvali, „srpske rospije“. Ona je htela i to da kaže maršalovoj udovici.

Iz svog drugovanja sa tetkom Jovankom Broz, za sve vreme dok je bila “sklonjena i zaboravljena od sveta”, naša sagovornica izdvaja dva dijaloga. Ni danas ne može da ih sa sigurnošću protumači, ali smatra da su bitni za sećanje na nju.

Veli, prvi je vođen 2006. godine u Jovankinoj kući koju je čuvalo „jako“ obezbeđenje, a povod je bila jedna u nizu provala u njen dom, kada su joj nestali neki lični papiri i stvari.

„Pitala sam je: „Tetka da li ti nešto pišeš, da li nešto želiš da ostaviš na papiru iza svoje smrti?„, seća se danas Jovanka Čolak Kirali.

Prema njenim rečima, ona se na to samo gromko nasmejala i rekla joj:

„Pa ti to znaš. Svi imate po jedan deo mojih memoara!“

Drugi, ne manje misteriozan razgovor, vođen je telefonom neposredno pred njenu smrt, a povod je bio poslednja provala u Jovankin dom, kada su obijači, uprkos obezbeđenju, uspeli da uđu kroz podrum i obiju čak sedmora vrata. Jovanka je nazvala tetku da čuje kako je, a ova joj se tada požalila da se ne oseća dobro. Rezignirana Ličanka tom prilikom je rekla:

„Ako se meni nešto desi, postoji testament i u testamentu svako ima svoj zadatak!“

Jovanka Čolak je potom, nekoliko dana, oktobra 2013. godine, bila uz postelju svoje tetke, ali Jovanka pred smrt nije više pominjala testament. Umrla je 20. oktobra 2013.

Deo svojih „memoara“ i deo svog „testamenta“ Jovanka Čolak rešila je da obelodani:

„Jovanku sam novembra 1980. godine našla tužnu, ali u dobrom zdravlju. Bila je u nekoj vrsti izolacije, ali za to nije krivila Tita.

Odmah mi je ispričala da je između njih dvoje sve dobro i da joj je Broz, i pošto je „odvedena“, slao papiriće sa pozdravima, čak i hranu koju je najviše volela„, govori Jovanka Čolak, „Nekadašnja prva dama SFRJ prilikom našeg prvog susreta bila je u situaciji kao Jozef K. iz Kafkinog romana, ali bila je i uverena da je sve to privremeno i da će drugovi ubrzo uvideti grešku„.

Čolak svedoči i da joj je prilikom tog prvog razgovora Jovanka govorila kako nikakve generale nije smenjivala ni postavljala, kako se to tada pričalo. Do poslednjeg dana života tvrdila je da je Tita volela svim srcem, a za svoj egzodus krivila je ljubomorne i zle ljude koji su se našli u najužem maršalovom okruženju. Objašnjavala je kako je ona u stvari žrtva famoznog „nacionalnog ključa“.

„Mene su uvek kada bi se povela diskusija o nacionalnom ključu ubrajali u srpski kadar, a Tita nikad nisu ubrajali u hrvatske kadrove„, pričala je Jovanka Broz svojoj imenjakinji, što je ova prepričala u svojoj knjizi „Moja tetka Jovanka Broz“, „samdesetih godina, pred Titovu smrt, srpski kadrovi u vrhu partije i države osećali su da su zakinuti za jedno mesto.

Kao da sam ja u Titov život izabrana na partijskom kongresu. Smetala sam delu srpskog rukovodstva i zato sam sklonjena„.

Ova žena dalje priča kako je pored „ličkih tema“ sa tetkom uvek pretresala i visoku politiku. Titova udovica je tvrdila da se SFRJ nije sama raspala i argumentima je zastupala tezu da je država bila trn u oku, naročito na Zapadu.

Govorila je da je u Titovoj SFRJ bilo više slobode i demokratije nego u svim njihovim zapadnim zemljama zajedno jer Zapad je svoje narode „držao u stalnom strahu od društvene imovine i socijalne prvde“.

„Ona je bila komunista, ali nije bila ateista„, seća se Jovankina sestričina, „Boga je zvala inženjer i imala je jak osećaj da će taj njen inženjer ugoditi neku njenu pravdu i istinu pošto su drugovi bili nemi i gluvi„.

Sećajući se 33 godine drugovanja sa Brozovom, Čolak Kirali podseća kako su se za sve to vreme vreme na vlasti menjali mnogi.

Oni se sa svojim prethodnicima baš ni u čemu nisu slagali. Samo jedna stvar im je bila zajednička, ravnodušnost prema sudbini Titove udovice, a sva briga o njoj svodila se na jedno pitanje: da li drugarica Broz piše memoare ili ih je već napisala. Ako ih je napisala, gde ih krije?

„Kada je devedesetih na čelo Srbije došao Milošević, obećao je Jovanki da će i ona biti ubuduće drugačije tretirana„, nastavlja naša sagovornica, „**I zaista, Ognjen Grković i Ranko Bugarčević iz Memorijalnog centra „JB Tito“ koji su dotle „upravljali“ Jovankinom sudbinom, nisu više dolazili na njena vrata da joj prete i „uče“ je šta sme, a šta ne.

Međutim, za vreme Miloševića ni drugi iz vlasti je nisu posećivali ali ni lopovi nisu ulazili u njen dom. Kada je Milošević pao, i pred slom njegovog režima, tetka Jovanka je nakratko bila na strani „dolazeće demokratije“. Mislila je da i za nju dolaze bolji dani. Ubrzo se razočarala.

Jovanka je sahranjena u Kući cveća, pored Brozovog groba.

PRVI IZLAZAK IZ KUĆE

Ravno 15 godina Jovanka Broz nije smela da napusti svoju nazovivilu, i da se prošeta po ulici. Dozvolu za izlazak dobila je tek 1993. godine, a razlog je bio poseta Ečkoj, gde je živela njena sestričina Jovanka Čolak Kirali.

Ova žena danas priča:

„Čekala je mesec dana saglasnost i potpuno neočekivano, dobila ju je. Ja sam u Ečkoj u svom domu okupila familiju, naše Ličane, i to je bilo spektakularno. Jovanka je došla u službenom vozili, a stotine ljudi tiskalo se da je vidi. Sećam se i ličkog menija„, govori ona.

Nažalost, odmah po povratku u Beograd, Jovankin službeni automobil se pokvario, odvezen je u servis i ona ga više nikad nije koristila.

OD LIKE DO EČKE

Sestričina Jovanke Broz rođena je 1951. godine u Titovoj Korenici u familiji Đerić.

Ime je dobila po slavnoj rođaki i životnom saputniku predsednika SFRJ.Sudbina žene po kojoj je dobila ime u velikoj meri odredila je i život Jovanke Čolak Kirali.

Razvela se i pobegla iz “mešovitog braka” u Hrvatskoj. Deceniju kasnije usledio je ponovo rat, u kom je opet Lika stradala.

Najmoćnija od svih Ličanki u SFRJ tada je bila uveliko izopštena i nemoćna, a Jovanka Čolak Kirali maršalovoj udovici je postala i „prozor u rodni kraj“.

Jovanka je živela u ovom periodu u Minhenu i Ečkoj i sve vreme je bila deo mreže za pomoć srpskom narodu iz dijaspore.

Dijaspora.news / BK TV