Koja životinja bi trebalo da bude zvanični simbol Srbije? (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Među predloženim životinjama našao se lav, tigar, ovca, zmaj…

Nakon teksta o tome da li vuk treba da bude jedan od zvaničnih simbola Srbije, mnogi su se bacili na razmišljanje, a veliki broj naših čitalaca ostavilo je svoje predloge u komentarima. Neki su predlagali da zvanični simbol Srbije bude lav ili beloglavi sup, a neki pak kažu da bi tigar bio najbolje rešenje.

Veselin Čajkanović, najveći srpski etnolog, zapisao je da je svaki narod vezan za poneku životinju, i u izvesnom smislu izjednačen sa njom.

„Za Srbina se, na primer, kaže da je vuk, i to je sasvim na svom mestu, utoliko što je vuk mitski srodnik i predak srpskog naroda, odnosno mitski predstavnik srpskog naroda” zapisao je on.

Kada se zapitamo da li je onda vuk prava životinja koja bi trebala da bude simbol Srbije, setimo se njegovih osobina. Vuk je snažan, hrabar, usamljen, tih, munjevit, oprezan, porodičan, nepoverljiv, predator, odan, osvajač, napadač, dosledan, slobodan, divalj. Verovanje u vuka kao životinjskog pretka kod Srba se manifestuje u mnogim običajima. Neki su očuvani i dan danas tako da na osnovu njih možemo da rekonstruišemo osnovne odlike vučjeg kulta.

Vuku su u Srbiji posvećeni zimski praznici Mratinci. Za Božić se u Srbiji pripremala „vukova večera“ koja je kao žrtvena ponuda imala za cilj da umilostivi vuka i obezbedi zaštitu stoke. Ovu „vukovu večeru“ odnosio bi jedan član porodice na raskršće, najčešće dete, koje bi ostavivši hranu odnosno žrtvu vuku, i ne osvrnuvši se odlazilo kući. Kada se rodi dete, u selu se njegovo rođenje objavljivalo tako što domaćin kuće vikne: „Rodila vučica vuka!“.

Osim vuka, ispod jučerašnjeg teksta nizali su se predlozi. Mnogi su predložili lava, kao kralja životinja, koji je najjači i najopasniji. Neki misle da bi kombinacija orla i vuka bio pun pogodak, dok ima onih koji na ovo gledaju kao šalu, pa predlažu lenjivca “jer nam je takvo društvo”.

“Svakako je vuk odličan izbor. Pri tome nisu samo životinje proglašene zvaničnim simbolima u drugim zemljama, već postoje i zvanična drveća, biljke, ptice, ribe i sl. Na primer, kod nas bi zvanično drvo moglo da bude hrast (vezano za ime Rastko, Ras, Rašku), zvanično voće bi moglo biti šljiva (ili malina), zvanična ptica svakako beloglavi sup i tako dalje. Znači sve ono što je osobeno za našu zemlju, a toga stvarno imamo” glasio je jedan od predloga. 

Mešu predloženim životinjama našao se i tigar, ovca, ali i zmaj.

Ipak, Dragomir Acović, heraldičar, smatra da Srbiji nije potreban ni jedan životinjski simbol, jer ga već ima.

– Koja je svrha da neka druga životinja bude simbol kada mi imamo svoj grb i na njemu dvoglavog orla. Orao ima svoju istoriju koja je veoma značajna. On se prvi put javio kao amblem za vreme vladavine Stefana Prvovenčanog, koji je pravo na korišćenje crvenog dvoglavog orla stekao zajedno sa vizantijskom vladarskom titulom sevastokratora. S vremenom, a od vremena Stefana Dušana, ustalila se verzija belog (srebrnog) dvoglavog orla na crvenom polju za razliku od vizantijskog, koji je zlatan, i poznat je kao carska privilegija još od vremena dinastije Komnina.

U hrišćanskom aspektu, dvoglavi orao označava jedinstvo nebeskog i zemaljskog. To jedinstven simbol srpske državnosti, i kao takav u grbu Srbije od proglasa Kraljevine 1882. godine zastupa ukupnu istoriju srpske države, od srednjeg veka pa dok postoji.  Po čemu bi onda nešto drugo bilo adekvatnije? – pita se Acović.

On kaže da mu uošte simboli koji se “lepe” drugim zemljama nisu jasni.

– U raznim karikaturama Rusija se predstavlja kao medved, zašto to nije Aljaska? Kako su uopšte slon i magarac američki politički simboli? Zašto magarac? Zašto mi ne uzmemo magarca? Na sva ova pitanja ja nemam odgovor. Pa mi istrebljujemo vukove, kako vuk da nam bude simbol? – ističe Dragomir Acović.

Ni o dvema zastavama nema drugačije mišljenje, već to smatra besmislicom.

– Problem je što se u našoj zemlji zastava predstavlja na karikaturni način. Ali za to nisu krivi samo ljudi. Besmislica je da se na svadbi ne sme nositi jedna zastava a druga može, ma dajte – dodaje on.

Nijedan od istoričara koje smo kontakirali nije želeo da se izjašnjava povodom ove javne diskusije koja je pokrenuta.

(dijaspora.news/telegraf.rs)