Ko je bila majka svetog Save?

 Prvi put u srpskoj istoriji čitaoci knjige su dobrotvori a njen pisac donator.

Za nepuna tri meseca, roman “Proročanstvo Nemanjine žene – Sveta Anastasija“, prva knjiga o majci svetog Save, doživljava šesto izdanje i postao je najprodavanija knjiga na kioscima.

Autor romana Dragan Damjanović, odlučio je da sredstva izdvoji za obnovu hrama Vavedenja presvete Bogorodice kod Kuršumlije, prvog koji je sagradio tvorac prve srpske države Veliki župan Nemanja.

Ideju je podržala i Srpska Kraljevska akademija naučnika i umetnika (SKANU).

“Za razliku od raznih proročanstava koja golicaju pojedince i širu javnost, ono koje je izneto u romanu o svetoj Anastasiji, dublje je, umetnički uzbudljivije i naišao je na izvanredan prijem kod čitalaca, pobudio pažnju istoričara i ostalih intelektualaca. Tako je radoznalost ne samo za događaje prorečene budućim generacijama, nego i do sad veoma nepoznate detalje naše, nacionalne, srednjovekovne istorije, očigledno pravi razlog što je gotovo planuo tiraž svih pet izdanja ovog uzbudljivog i duhovno bogatog romana”, rekao je za MONDO, profesor doktor Sreto Nogo, predsednik Akademije SKANU.

“Kroz istoriju o Svetoj Anastasiji, posle skoro devet vekova, čitalac lako ulazi u suštinu vremena velike Vizantije, jer je ona bila vizantijska princeza, careva kći. Istog dana se zamonašila kada i njen suprug, vladar Nemanja, kasnije monah Simeon”, dodaje predsednik Naučnog saveta SKANU, prof. dr Mirko Kerkez.

KO JE BILA MAJKA SVETOG SAVE?

Sveta Anastasija je žena velikog župana Nemanje, tvorca prve srpske države, majka svetog Save, i prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog, kao i vladara Zete i Dalmacije – Vukana Nemanjića.

Istorijski izvori o majci svetog Save su vrlo oskudni. Istoričari nisu saglasni ni oko njenog porekla (francusko, grčko, zetsko…). Jedino što je svim podacima zajedničko jeste da je ona bila žena Nemanje.

Njeni sinovi, Stefan Prvovenčani i sveti Sava, pišući prilično opširne biografije njihovog oca Nemanje, majku spomenuli samo uzgred. Zabeležili su o njoj ono što je bilo uobičajeno kad se pisalo o znamenitim ženama u srednjem veku – da je dobra supruga, nežna mati, pobožna i milosrdna gospođa. Razlog ovom fraziranju leži i u tome što su srednjevekovni pisci uglavnom bili monasi čiju pažnju su, po pravilu, privlačile samo one žene koje bi se zamonašile, tj. primile “anđeoski oblik”. Poslednje dane života provela je u raškom manastiru.

Prema pojedinim podacima, Ana je bila kći francuskog kralja, koja se udala se za Nemanju, koji je bio pobegao u Francusku od svoje braće. Nemanju je primio francuski kralj i zbog njegovog časnog držanja, mudrosti i “mužestva”, dade mu kćer Anu za ženu. Živeo je duže vremena na dvoru kralja francuskog, svoga tasta, i tu su mu se rodila dva sina, Stefan i Vukan.

Ono oko čega su istoričari i hroničari saglasni jeste da je Ana bila obrazovana i pobožna i veoma blaga i nežna prema deci. Ona je i vodila najveću brigu o deci, s obzirom na Nemanjinu zauzetost državnim poslovima.

Sin Stefan joj se odužio. U opisu podizanja hrama Presvete Bogorodice kaže: “Ukrasiv ga svima pravima crkvenim, ustanovi u njemu sabor črnaca (monahinja) sa časnim bogoljubivim podružijem svojim, po imenu Anom. I predade joj hram Presvete, da se stara o njemu po svakome delu i črncima (kaluđericama) koje ustanovi u tom manastiru svetom. A ona slušaše sa svakom poslušnošću i dobrodušnošću čuvajući hram Bogorodice, predani joj ovim njenim svetim gospodinom. Jer o ovoj reči Mudri (Solomon) kaže – časna žena u domu muža svojega više vredi od bisera i kamenja. Trošeni su kamen (dragi) i biseri; a prorok misli na onoga koji je pun dobrih dela kao bisera i dragog kamenja. Na to se ona ugleda, tvoreći ugodna dela pred Gospodom u domu muža svojega”…

Pisac Dragan Damjanović, autor 30 romana od kojih 17 iz duhovnosti, za MONDO kaže:

“Manastir u kojem je monaške dane provela majka svetog Save je stariji od Studenice i Hilandara i jedva čekam da se sa nadležnim vladikom, Teodosijem, konačno dogovore detalji obnove, o čemu je delegacija Akademije razgovarala i patrijarhom Irinejem. Posebno me raduje što je svaki kupac knjige ujedno i dobrotvor gradnje svetinje, jer Bog zna sva naša imena i svako naše delo, i dok se manastir bude podizao iz ruševina, u duši svakog dobrotvora jačaće milost Gospoda”.

Roman “Proročanstvo Nemanjine žene – Sveta Anastasija” može se nabaviti na prodajnim mestima “Moj kiosk” za 399 dinara, uz poklon ikonu.

(Dijaspora.news/mondo.rs)