Kao klinac bio je najveći siledžija, a danas je predsednik kojeg mnogi preziru (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Arogantan, zapovednik sa tankom kožom, odlučan, koji nije baš fin prema damama, tako je opisan u najnovijoj biografiji

Američki predsednik Donald Tramp je kao dete voleo da vuče devojčice za kosu, a jednom je gađao drugo dete kamenom dok su se igrali u ograđenom prostoru. Sveznalica koja nikad ne bi priznala da je pogrešila, čak se pohvalio da je nastavniku muzičkog narušio ugled. Sportski razmetljivac koji žudi za aplauzom, ali koji će razbiti bejzbol palicu u besu ako ne pobedi.

Arogantan, zapovednik sa tankom kožom, odlučan, koji nije baš fin prema damama. Tako je bilo odrastanje Donalda Trampa tokom 50-ih godina u predgrađu Njujorka, piše Dejli mejl. 45. američki predsednik insistira da je isti lik kao što je bio kad je bio dete.

Prema novoj biografiji američkog predsednika, koju je pisao novinar “Vašington posta”, na desetine ljudi koji su poznavali Trampa kao dete tvrde da autor ne greši.

Rođen u junu 1946. godine, Tramp je bio četvrto od petroro dece Freda Trampa, nemilosrdnog investitora iz Kvinsa, i njegove supruge iz Škotske Meri, imigrantkinje koja je pobegla iz siromaštva. Otac mu je bio strog, autoritaran, koji je i kod kuće nosio jaknu i kravatu. Radoholičar koji je već bio bogat kada je Donald došao na svet.

Živeli su u kući od crvene cigle, sa 23 sobe u naselju Kvins u Njujorku. Imali su vozača, kuvara, TV u boji, interfon, dva kadilaka sa persoalizovanim tablicama… Donald je sa svojim italijanskim trkačkim biciklom od deset brzina izazivao zavist lokalne dece. Ostavio je utisak na svoje komšije, školske drugove i nastavnike, jer se mnogo njih setilo barem jedne anegdote 60 godina kasnije.

Jednom kada je lopta od druge dece dospela u dvorište porodične kuće, zapretio je da će reći ocu i policiji. Kada je kao bebu Denisa Burnama majka stavila u ogradicu u svojoj bašti, nakon nekoliko minuta videla je današnjeg američkog predsednika, koji je tada imao 5-6 godina, kako baca kamenje na njega. Majka je upozorila Denisa se kloni Trampa, jer nije htela da ga pretuče “nasilnik”.

Drugi lokalni dečak, Stiven Naktigal, rekao je da nikad nije zaboravio Trampa, “glasnog grubijana“, koji je jednom skočio sa svog bicikla kako bi udario drugog dečaka. To je, prema njegovim rečima, bilo zastrašujuće iskustvo u tim godinama.

U privatnoj osnovnoj školi brzo je postao ozloglašen, jer se družio s bandom dečaka koji su vukli devojčice za kosu i pričali na času.

– Bio je svojeglav i odlučan. Sedeo je prekrštenih ruku sa tim namrgođenim izrazom lica, provocirajući vas da kažete nešto kako bi vam se osvetio – seća se njegova bivša učiteljica En Tris, a bivši drugar po imenu Dito pamti dečaka koji nikada ne priznaje da je pogrešio i koji je bio poznat po tome što kaže sve što mu je na umu.

Sam Tramp je priznao da je voleo da pravi probleme u osnovnoj školi.

– Rado sam to činio i voleo sam da testiram ljude. Nisam bio toliko zlonameran koliko sam bio agresivan – rekao je mnogo godina kasnije i hvalio se da je kao osmogodišnjak skoro izbačen iz škole kada je podrio autoritet nastavnika muzičkog zato što “sam smatrao da nema pojma o muzici”.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)