Ovi brodovi možda nisu toliko legendarni i jezivi kao “Ukleti Holanđanin”, ali se o njima ipak ispredaju priče. Jedan od njih su, navodno, zaposeli pacovi ljudožderi.
Početkom oktobra je u Baltičkom moru pronađen tajanstveni brod nedaleko od obala Kalinjingradske oblasti. Jarbol na velikoj jahti je bio polomljen, a na jednoj strani je bila velika rupa. Na brodu nije bilo nikoga. Frižider je bio pun hrane i na stolu je bio tablet na kome su se baterije ispraznile, piše “Ruska reč”.
Napuštena posle regate
Ministarstvo odbrane RF, koje je pronašlo “ukletu jahtu”, odvuklo ju je do obližnje vojnopomorske baze. Nekoliko dana kasnije se saznalo da je vlasnik plovila bio poljski biznismen koji je učestvovao u regati krajem septembra.
Jahta je doživela brodolom, a njenog kapetana je spasla obalska straža. “Loxa” (tako se zove jahta) je nedeljama plutala u moru dok nije stigla do obala Rusije. Vlasnik je bio ubeđen da će jahta potonuti i sada nema želju da je vrati jer je za to potrebno mnogo napora i novca. Tako će “Loxa” verovatno otići u “staro gvožđe”.
Pre tri godine se pojavila daleko zanimljivija priča o drugom “ukletom brodu” vezanom za Rusiju. Mnogi su zaista bili uplašeni.
Prviđenje vredno 800.000 dolara
Brod je dobio naziv “Ljubov Orlova” u čast čuvene sovjetske glumice, a napravljen je u Jugoslaviji. Od 1976-1999. godine je u SSSR-u i Rusiji korišćen kao brod za krstarenje. Zatim je kompanija koja ga je otkupila bankrotirala, i zbog toga je “Ljubov Orlova” od 2010. do 2012. godine bila “zarobljena” u Kanadi.
Bilo je planirano da se prebaci u Dominikansku Republiku i da se tamo iskoristi kao otpad, ali su se za vreme oluje pokidali konopci i brod je “pobegao”, tj. nestao je u okeanu. To je bio veliki problem, jer brod sa deplasmanom od oko 4 tone bez elektronskih sistema i odgovarajućih svetlosnih signala predstavlja opasnost po druge brodove koji plove u tim vodama.
Pored toga, postojala je mogućnost da takav brod potone, što bi neizbežno nanelo štetu ekologiji okeana. I najzad, čak i pretvaranje broda u otpad mnogo košta. U ovom slučaju reč je o sumi od 792.000 dolara, sudeći po podacima koje je naveo ruski list “Argumentы i faktы”.
Lov na “Orlovu”
Preko godinu dana prazan brod “Ljubov Orlova” plutao je duž obale Atlantskog okeana i postao svojevrsni “Sveti gral” za mornare i avanturiste koji su pokušavali da ga pronađu i da svoj pronalazak nekako unovče. Državljanin Australije Stef Braun čak je napravio i sajt “whereisorlova.com” na kome je skupljao informacije o “ukletom brodu” (sada sajt nije dostupan).
Prašina oko “Orlove” najviše se podigla u januaru 2014. godine kada je nekoliko britanskih tabloida, a među njima i Mirror, saopštilo da “ukleti brod” pluta u pravcu obala Velike Britanije i Irske. Štaviše, izneta je pretpostavka da je brod pun pacova koji su tokom putovanja postali kanibali. Takvi pacovi bi bili opasni po ljude, pretpostavili su tabloidi.
Ta “idelana scena” za holivudski film strave i užasa (“džinovski pacovi ljudožderi sa ukletog broda napadaju nesrećne građane”) nije se ostvarila. Brod “Ljubov Orlova” je potpuno iščezao. Verovatno je potonuo. Tako je zauvek ostalo nerešeno pitanje da li su postojali pacovi ljudožderi.
Zub vremena
Priče o “ukletom brodu” iz Rusije uglavnom su manje dramatične od prethodne. Po pravilu su ta “priviđenja” zapravo brodovi koji su ostavljeni u lukama jer samo prave troškove vlasnicima koji ne žele da plaćaju takse i poreze, kao ni platu mornarima.
Takvi brodovi često lagano propadaju jer vlasti iz razumljivih razloga ne mogu da ih uklone.
Dobar primer je brod “Jeruslan” za prevoz rasutog tereta koji je u januaru 2017. godine izgoreo u luci Vladivostoka. On je tada već dve godine bio napušten, a njegov vlasnik, koji je posadi dugovao preko 200.000 dolara, na tajanstven način je nestao. Posada je izgubila svaku nadu i napustila brod. Dok je “Jeruslan” goreo pojedini meštani su ukrali sa njega sve što su mogli. To je zaista tužna sudbina bilo kog broda, čak i ukletog.
dijaspora.news/blic
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.