NEMAČKA

Kako su migranti spasili nemačku ekonomiju

By Admin

Posted on 08/05/2019

Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel često na udaru kritika zbog otvaranja granica za migrante, takva politika donela je značajnu korist jednoj od najjačih svetskih ekonomija. Analiza Vašington posta pokazuje da su izbeglice sa Bliskog istoka jedan od ključnih pokretača nemačke ekonomije s obzirom na to da prihvataju poslove koje niko ne želi.

Nemačka ima višedecenijsku tradiciju programa prekvalifikacija i školovanja odraslih, pogotovo za deficitarna zanimanja, ali takvi kursevi mladim Nemcima nisu privlačni.

List navodi primer tridesetogodišnjeg Sirijca koji je u svojoj zemlji radio kao električar, iako nije završio formalno obrazovanje za taj posao. Upravo zbog nedostatka diplome nije mogao da se zaposli u Nemačkoj. Zato je prošao jedan od programa obrazovanja odraslih, za koji mu je troškove pokrila firma koja će ga nakon toga zaposliti.

Prema procenama Vašingtona posta, u Nemačkoj je završio veći deo od milion i po izbeglica sa Bliskog istoka. Do kraja 2018. godine 400.000 izbeglica bilo je ili zaposleno ili u nekom od programa osposobljavanja, a 200.000 ih je registrovano kao nezaposleno. To je iznad očekivanja mnogih, posebno onih struja koje su tvrdile kako se migranti neće uklopiti u tržište rada i da će samo koristiti pogodnosti socijalnog sistema.

Slična situacija je bila i devedesetih godina prošlog veka sa izbeglicama iz bivše Jugoslavije od kojih je čak 80 odsto imalo posao najkasnije osam godina od dolaska u Nemačku. Sada je, smatraju sagovornici američkog lista, situacija za migrante još povoljnija, jer je nezaposlenost u Nemačkoj na rekordno niskom nivou i iznosi manje od pet odsto. Korist nema samo nemačka ekonomija nego i demografija s obzirom na to da je oko 60 odsto pridošlica mlađe od 26 godina.

Migranti uglavnom prihvataju slabije plaćene poslove u magacinima ili u ugostiteljskim objektima, a cilj programa prekvalifikacija jeste da ih osposobi za složenija zanimanja.

Uz nedovoljno kvalifikacija, nepoznavanje jezika, problem migrantima predstavljalo je i to što su poslodavci odbijali da daju posao tražiocima azila zbog bojazni da će oni možda uskoro biti deportovani. Vlasti su zbog toga svakom tražiocu azila koji bude odbijen omogućile da ostane još tri godine u programu stručnog osposobljavanja, a onda još najmanje dve godine na radnom mestu.