Kako je zapravo umro Gavrilo Princip – misterija koja traje tačno 100 godina: Da li je bolest bila presudna ili surovo mučenje u zatvoru?

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Princip je zbog zločina osuđen na dvadesetogodišnju kaznu zatvora gde je i preminuo najverovatnije od posledica mučenja.

Ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda na Vidovdan 1914. godine, bilo je povod za početak Prvog svetskog rata, a atentator Gavrilo Princip osuđen je na zatvorsku kaznu od 20 godina, gde je zverski mučen, sve dok nije umro u najgorim mukama. Prošlo je tačno 100 godina od njegove smrti.

KO JE BIO GAVRILO PRINCIP?

Gavrilo Princip se školovao 1914. u Beogradu, a pre toga u Sarajevu i Tuzli. U martu 1914. objavljeno je da prestolonaslednik Franc Ferdinand dolazi u Sarajevo u junu 1914. da prisustvuje vojnoj vežbi austrougarske vojske u okolini grada. Posle te vesti kod Gavrila Principa i nekih njegovih poznanika se javila zamisao da ubiju Ferdinanda.

Srpsko stanovništvo grada je njegovo pojavljivanje i vojnu vežbu doživljavalo kao provokativno, budući da se sve to odigravalo na Vidovdan i nedaleko od granice sa Srbijom. Neki su pomislili da su to upravo pripreme napada na Srbiju.

Čovek čije ime svaki Srbin zna, Gavrilo Princip, član organizacije Mlada Bosna i izvršilac atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. aprila 1918. godine umro je u zatvoru u Terzinu u Češkoj. Ubistvo prestolonaslednika, Austrougari su označili kao povod za početak Prvog svetskog rata, i napad na Srbiju.

Princip je zbog ovog zločina bio osuđen na dvadesetogodišnju kaznu zatvora, jedino iz razloga što je bio mlad za smrtnu kaznu, i najverovatnije je od posledica mučenja preminuo je u zatvoru.

MUČENJE GAVRILA PRINCIPA

Princip je robijao u zatvoru u Terezinu (Češka), a najveća misterija je ta, kako je umro ovaj srpski heroj. Gavrilo Princip bio je zatočen u samici, gde je polagano umirao od gladi i bolesti, prebijan sistematski, bukvalno svakodnevno.

Zbog nehumanih zatvorskih uslova, (desna ruka mu je amputirana navodno iz zdravstvenih razloga) oboleo je od tuberkuloze i umro je u tamnici u gradu Terezin u današnjoj Češkoj šest meseci pre konačnog sloma Austro-Ugarske. U vlažnim celijama, punim pacova, na golim daskama obitavali su robijaši u zloglasnom Terezinu.

Nešto, što je pre bilo splačina nego čorba robijašima je deljeno svaki treći dan, a Gavrilo Princip je dobijao hranu tek svaki peti. Mučen je zverski na raznorazne načine. Stavljali su ga drveno bure u koje je prethodno bilo zakucano mnoštvo velikih eksera, pa bi ga kotrljali u takvom buretu dok bi se veliki ekseri zabadali u Gavrilovo izranjanjeno mlado telo!

Polemike oko toga da li je Gavrilo bio heroj ili terorista, vode se i dan danas.

ATENATAT NA FRANCA FERDINANDA 

Prvobitni plan atentata nije uspeo, jer je trebalo da bude šest izvršilaca. Prilikom prolaska kolone Franca Ferdinanda kroz Sarajevo, na Vidovdan 28. juna 1914., što je na neki način bila i provokacija za srpsko stanovništvo, četvorica učesnika u atentatu nisu uradili ništa. Nedeljko Čabinović je bacio bombu na automobil u kome se nalazio prestolonaslednik, ali je promašio.

Tek kada je kolona sa Ferdinandom kasnije ponovo prolazila, Gavrilo Princip je uspešno izvršio atentat.

Na suđenju je ustanovljeno je Princip koristio oružje belgijske marke Fabrique Nationale M 1910 poluautomatski pištolj, kalibra 7.65x17mm (.32 ACP) i navodno ga je pripadnicima Mlade Bosne uručio sam Dragutin Dimitrijević Apis.

Uprkos tome što sa ovim incidentom nisu bile povezane zvanične vlasti Kraljevine Srbije, već pojedini ljudi na određenim položajima, članovi organizacije “Ujedinjenje ili smrt” ili “Crna ruka”, Austrougarske vlasti su iskoristile novonastalu situaciju da upute ultimatum Srbiji.

Srpske vlasti su odgovorile pozitivno na sve tačke ultimatuma, osim na jednu koja je zahtevala upućivanje austrougarskih istražnih organa unutar teritorija Kraljevine Srbije. Ovo su vlasti Austro-Ugarske iskoristile da objave Srbiji rat, koji je ubrzo eskalirao u Prvi svetski rat.

(dijaspora.news/telegraf.rs)