Kako je mudrac iscijelio mladića: Lijek za najgori osjećaj beznadežnosti u životu!

Jednom mladi čovek sretne mudraca i reče mu:

„Došao sam jer tražim savjet, muče me osjećanje beznadežnosti i ne želim više da živim. Svi mi kažu da sam promašaj i budala. Molim vas učitelju, pomozite mi!“

Mudrac baci pogled na mladića, i reče mu užurbano: „Oprosti mi, ali veoma sam zauzet i ne mogu ti pomoći. Postoji jedna hitna stvar koju moram da uradim,“ a onda je zastao, na trenutak, razmislio, i dodao: „Ali ako se složiš da ćeš mi pomoći, rado ću ti uzvratiti uslugu“.

„Naravno, učitelju!“, uzbuđeno je rekao mladić, ali s gorkim mislima da su njegove brige ponovo zanemarene.

„Dobro“, rekao je mudrac i skinuo sa prsta mali prsten sa dragim kamenom.„Uzmi mog konja i idi na pijacu! Hitno treba da prodam ovaj prsten da bih otplatio dugove. Probaj da dobiješ pristojnu cijenu, i ne pristaj ni na šta manje od jednog zlatnika! Idi sada, i vrati se što prije!“

Mladić je uzeo prsten i otišao na konju. Kada je stigao na pijacu, pokazao je prsten raznim prodavcima, koji su ga isprva gledali zainteresovano. Ali, kada su čuli da će ga prodati samo za zlato, ubrzo su izgubili interesovanje. Neki prodavci smejali su se mladiću u lice, a drugi su se jednostavno okretali. Jedino je jedan stariji prodavac bio dovoljno ljubazan da mu objasni da je zlatni novčić previsoka cijena za takav prsten, i da najverovatnije može da dobije samo bakar eventualno srebro u zamenu. Kada je čuo ove reči, mladić je postao veoma uznemiren, setio se starčevih reči da ne prihvata ništa manje od zlatnika. Već je prošao kroz cijelu pijacu, među stotine ljudi… Popeo se na konja i otišao. Veoma depresivan zbog svog neuspeha, vratio se da vidi mudraca.

„Učitelju, nisam mogao da ispunim vaš zahtjev,“ rekao je. „Najbolje što sam mogao da dobijem je srebrnjak, ali rekli ste mi da se ne složim ni sa čim manjim od zlatnika! Rekli su mi da ovaj prsten nije toliko vrijedan“.

„To je veoma važna stvar, moj dječače!“, rekao je mudrac. „Prije nego što prodaješ prsten, ne bi bila loša ideja da utvrdiš kolika je njegova prava vrednost! A, ko to može bolje da uradi nego juvelir? Odjaši do njega i saznaj koja je cena. Samo, nemoj mu prodavati, bez obzira koliko ponudi! Odmah dođi k meni“.

Mladić je poslušao mudraca i odjahao do juvelira. Čovjek je kroz uvećavajuće staklo dugo proučavao prsten, zatim ga izmjerio. Na kraju, okrenuo se mladiću i rekao:„Reci svom učitelju da trenutno ne mogu da mu dam više od 58 zlatnika za ovaj prsten. Ali, ako mi bude dao malo vremena, kupiću prsten za 70“.

„70 zlatnika?!“, uzviknuo je mladić. Nasmijao se, zahvalio juveliru i požurio da se vrati mudracu. Kada je čuo priču od sada prilično uzbuđenog mladića, rekao mu je: „Zapamti, dječače, da si ti kao ovaj prsten. Dragocjen i jedinstven! I samo stručnjak može da cijeni tvoju vrednost” Zašto onda gubiš vrijeme lutajući kroz pijacu i slušajući mišljenje svake budale?“