Verujući da će i sada, kao mnogo puta do sada, zaraditi više novca nego u Srbiji, jedan Beograđanin se prijavio za rad u Nemačkoj, preko posredstva agencije, koja je nudila posao na reciklaži. Nakon dve nedelje gladovanja, spavanja na dušeku na naduvavanje, neizvesnosti, vratio se kući bez prebijenog dinara u džepu.
Dvadesetpetogodišnji Beograđanin, čije je ime i prezime poznato redakciji, a koji je želeo da ostane anoniman, za “Blic” je ispričao šta je sve preživeo, prvenstveno zbog toga kako bi ljudi bili oprezniji kada se radi o poslu u inostranstvu, da vode računa šta potpisuju i da nemaju poverenje čak ni u lokalne ljude.
Sve je počelo kada je video oglas agencije „Partners and Orka“ za rad u Drezdenu na poslu reciklaže. Plata je bila primamljiva – za rad od nedelju dana zarada je iznosila oko 265 eura. Prijavio se i jedino što su u agenciji tražili od njega jeste da ima pasoš neke zemlje iz Evropske unije, da je odgovoran i vredan. Kao obavezu imao je samo da plati 4.900 dinara agenciji za njene usluge u posredovanju.
S obzirom da se ovakve stvari ne dešavaju prvi put, kako je “Blicu” rečeno u Ministarstvu za rad, odmah će biti pokrenut postupak kontrole nad radom ove agencije. Ukoliko se utvrdi da je agencija obavlja poslove zapošljavanja suprotno odredbama zakona, biće joj oduzeta licenca.
Autobuske karte sami kupili, spavali na dušecima za naduvavanje
– Iz Beograda je krenulo nas troje. Autobuske karte smo sami kupili, ali nam je rečeno da će nam to poslodavac refundirati odmah kada stignemo u Drezden. Izvesni Dušan Marković, posrednik između agencije i poslodavca, sačekao nas je na odredištu.
Međutim, on nam je odmah saopštio da nećemo biti u Drezdenu, kao što je trebalo, već u malom gradiću Elstewerda, koji je 70 kilometara dalje. Već tada sam počeo da sumnjam da nešto nije u redu – priča ovaj Beograđanin.
Momci su u kolima saznali i da im novac od autobuske karte neće biti refundiran, oko 100 evra, a Marković se potrudio da im zdušno objasni kako to i nije bilo u planu i da su oni pogrešili.
– Tu su nas prvi put nasamarili, jer je u oglasu i mejlovima, koje smo dobijali od agencije stajalo da je put plaćen, dok u ugovoru koji smo sklopili sa Agencijom, ta stavka ne postoji. Šokirao sam se, jer sam na put krenuo sa svega 50 evra, ali sam se utešio da sam ovde ipak došao da radim i da problema neće ni biti – kaže on.
Nedugo zatim, shvata da su dovedeni u neki mali grad, da se stan u kome će boraviti nalazi u kvartu gde su smešteni azilanti, kao i socijalno ugroženi ljudi.
– Potupno sam ostao nem kada sam ušao u stan. To je posebna priča. U njemu su bili dušeci na naduvavanje i jedna komoda. I to je sve. Imali smo sreću, ako se tako može reći, da smo imali frižider, jer oni koji su smešeni u stanu iznad nas, taj luksuz nisu imali. I sijalice nismo imali, ali uličnu rasvetu jesmo, koja je bila dobra – sarkastičan je on.
I pored svega toga, on nije ni pomišljao da se vrati u Beograd. Kaže da je rešio da ostane, jer je došao da radi i zaradi. Međutim, nije ni slutio šta ga zapravo čeka.
– Nedelju dana samo sedeli u stanu. Od posla nije bilo ništa. A za to vreme trošili smo na hranu ono malo novca koje smo poneli. Kupovali najjeftinije. Čak nismo mogli ni da je pripremimo na najbolji mogući način, jer nismo imali posuđe. Na primer, umesto kutlače, koristili smo šolju. U nekom trenutku nam je taj Dušan dao po deset evra avansa, da bih mogli da kupimo hranu. Praktično smo gladovali – priseća se ovaj mladić.
Prvi put odlaze na posao nakon sedam dana. I ne rade po devet sati, kako je dogovoreno, već pet sati. I narednog dana su imali posla, nekih šest sati. Objašnjava da su radili bez bilo kakave zaštite, odnosno nisu imali HTZ opremu, rukavice niti radna odela.
– Za taj rad smo dobili 56 evra, odnosno 10 evra manje, zbog avansa koji smo primili. I to je bilo to. U međuvremenu taj Dušan nam je govorio da neki kamioni kasne, da će nam naći neki drugi posao, na građevini u Minhenu. Ali ni od toga nije bilo ništa. Sve laž do laži nam je servirao – priča on.
Naposletku odlučuju da se vrate kući. Na uštrp hrani, uštedeli su po 30 evra, kako bi nekako stigli do Beča, jer je povratak za Srbiju odatle bio jeftiniji.
– U Beč smo stigli bez dinara. Pozvao sam oca da mi pošalje novac za kartu. Tu noć smo prespavali u parku, na klupama. Mi i beskućnici. Bedno i jedno. Nikada se u životu nisam tako osećao. Izigrali su nas i ostavili na cedilu. I zato mladi moraju da vode računa da ne budu izigrani kao mi – kaže ovaj dvadesetpetogodišnji mladić.
Po povratku u Beograd, ceo slučaj je prijavio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Agenciji “Partners and Orka” se nije javio, jer ne želi više išta da ima sa njima.
Oduzete dozvole za rad
U toku 2017. godine oduzeta je jedna dozvola za rad agenciji, a za tri privredna subjekta doneto je rešenje o zabrani obavljanja poslova zapošljavanja jer su obavljali poslove bez izdate dozvole za rad.
– Agencija „Partners and Orka“ ima dozvolu za rad od 3. jula 2015. godine. Imajući u vidu navedeno pokrenuće se postupak kontrole nad radom agencije, odnosno Ministarstvo će preduzeti sve mere kako bi ispitalo ispravnost sprovedenog postupka posredovanja u zapošljavanju građana Srbije posredstvom agencije „Partners and Orka“ u Drezdenu. Takođe, već smo uputili zamolnicu Ministarstvu trgovine, odnosno tržišnoj inspekciji za obavljanje kontrole iz njihove nadležnosti – kažu u Ministarstvu za rad.
Oni kažu da ne podržavaju ilegalan rad naših građana, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Naprotiv, apeluju na sve građane da samoinicijativno ne odlaze na rad u inostranstvo, odnosno da odlaze preko Nacionalne službe za zapošljavanje ili agencije za zapošljavanje koje imaju dozvolu za rad ovog ministarstva.
U interne organizaicje firme, naša agencija ne zalazi
U Agenciji „Partners and Orka“ kažu da kandidati mogu biti zadovoljni ili ne, da je to lična stvar i da u takve stvari ne ulaze.
– Svaki kandidat je tretiran kao radnik zemlje gde je zaposlen. Kako je poslodavac oranizovao posao, u kojoj količini i kakav je sistem rada, to se radnici dogovaraju sa poslodavcima. To je interna organizacija u koju agencija ne zalazi. Ako je smanjen obim posla, takođe postoji oraganizacija i preraspodela posla i odgovorana lica kojima se obraćaju, a ne da se samo spakuju i odu, a ne jave nikome – kažu za „Blic“ u ovoj agenciji.
Oni, takođe navode da su svi kandidati, koju su upućeni na rad, pročitali oglas gde su sve detaljne informacije iznete. Potpisali su ugovore o radu sa poslodavcem i ugovor o posredovanju sa agencijom. Po dolasku u Nemačku prijavljeni su u policiji, u radni odnos i dobijali ipslatne listići za period rada.
– Svi su imali ugovor o probnom radu na period od 90 dana, a ako zadovolje, dobijaju produženje ugovora na godinu dana. Da li su lica zadovoljila potrebe poslodavca ili nisu shvatala posao i težinu posla, to mi ne znamo – kažu u agenciji.
(Dijaspora.news/blic.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.