Isečena kartica, namireni minusi, krediti i zvanično zatvoren račun u banci nisu garancija da nas par dinara duga neće “sačekati iza ćoška” donoseći sa sobom dodatne probleme.
Nažalost, građani to obično saznaju kada bude kasno, pa im se ime već “zacrveni” na crnoj listi Kreditnog biroa. I tamo ostaje naredne – tri godine!
“Uredno sam zatvorio svoj račun povezan sa kreditnom karticom u banci, prethodno namirivši sve dugove. Sačekao sam da prođe i rok od mesec dana koliko su mi rekli u banci “da bi se videlo da li ima još nekih zaostalih troškova”. Nakon toga, rečeno mi je da mi je račun i zvanično zatvoren”, priča svoju priču Dušan S. sa beogradskog Voždovca, pišu Večernje novosti.
“Šok me je sačekao godinu dana kasnije, kada sam podizao kredit za automobil. Zvali su me iz druge banke i rekli da ne mogu da mi odobre zajam, jer u izveštaju Kreditnog biroa piše da imam negativnu zabeležbu da sam loš klijent zbog ravno – četiri dinara duga.”
Banka je, kako navodi Dušan S., automatski odbila da mu odobri kredit, a on je krenuo u bitku sa starom bankom da povuče prijavu docnje Kreditnom birou.
“Za tih godinu dana, koliko je banka vodila da imam dug od četiri dinara, niko me nijednom nije obavestio o tome, niti pozvao da platim dug. Ironija je što sam, da bih uplatio ta četiri dinara, morao da dam još 60 dinara na ime bankarske provizije po uplatnici”, navodi Dušan S. čija se priča ipak uspešno završila, jer je banka povukla zapis o docnji iz Kreditnog biroa.
Ništa bolje nije prošla ni Somborka Danijela K. Preselila je svoj račun u drugu banku. Iako su joj na šalteru rekli da je izmirila svoj dug i da slobodno može da pređe kod konkurenata, SMS poruka je uznemirila.
“Stiglo mi je da sam banci sa kojom sam završila odnos ostala dužna dva dinara – kaže naša sagovornica.
“Mejlom sam kontaktirala sa bivšim ličnim bankarom i on mi je ponovo potvrdio da su svi moji računi u toj banci zatvoreni. Kako je došla poruka, ne znam. Otići ću ponovo kod njih da mi daju pisani trag da im ništa ne dugujem.”
Upućeni navode da nijedan tekući račun u banci nije zatvoren dok ne dobijete i pismenu potvrdu o tome.
“Tek u tom slučaju klijent ima dokaz da je račun zaista zatvorio i dugove namirio, pa se sve lakše dokazuje kada iskrsnu dugovi od nekoliko dinara koje po automatizmu, posle 60 dana nenamirivanja, moramo da prijavimo Kreditnom birou”, objašnjavaju u jednoj banci.
Kreditni biro formiran je pri Udruženju banaka Srbije i nastao je kako bi banke, pri odobravanju kredita, imale pouzdane informacije o kreditnoj zaduženosti i kreditnoj prošlosti konkretnog klijenta. Osim regularnih podataka o uzetim zajmovima, u birou se nalaze i zapisi o docnji – kašnjenju u namirivanju rata.
“Iskazana neurednost se meri brojem dana dospele a neizmirene obaveze, nakon čega će biti evidentirana u izveštajima Kreditnog biroa i iznosi 60 i više dana za građane, a 15 i više dana za preduzeća i preduzetnike”, navodi se u Kreditnom birou.
“Negativni podaci posebno uključuju: datum nastanka docnje, broj dana docnje, iznos u docnji i maksimalan iznos docnje.”
I dug prema osiguravajućim kućama može da prouzrokuje negativne posledice po klijenta. Tako je jedno osiguravajuće društvo, u obaveštenju u koje su “Novosti” imale uvid, tražilo od svog osiguranika da uplati zaostatak od 0,01 dinar, odnosno tačno jednu paru! Toliko je, tvrde, manje uplaćeno na ime rata kombinovanog auto-kasko osiguranja.
“Kada sam ih pozvao, rekli su mi da taj dug “zanemarim” – priča ovaj osiguranik.
“Međutim, na moje pitanje da li bi mi priznali kasko osiguranje da se desila neka nezgoda za vreme dok me duže za tu jednu paru, ostao sam bez odgovora…”
PODACI U KREDITNOM BIROU
U Kreditnom birou nalaze se podaci o svim bankarskim dugovima građana: o odobrenim kreditima, uključujući iznos, visinu rate, rok otplate, datum početka otplate, datum kraja otplate, ostatak duga; preko podataka o debitnim i kreditnim karticama i to od vrste kartice, datuma izdavanja, pa do visine odobrene pozajmice, pa sve do podataka o tekućim računima, odobrenim minusima, eventualnim jemstvima za tuđe kredite…
Problem nastaje ako postoje i negativni podaci u nečijem izveštaju, a tu je reč o kašnjenju u izmirivanju duga.
HTELI DA PLENE AUTO ZBOG 16 DINARA
Nekoliko dinara duga može da napravi veliki problem ne samo sa bankama i osiguravajućim kućama, već i sa privatnim izvršiteljima, što za posledicu može da ima plenidbu imovine ili blokadu plate i penzije.
“Zbog duga za struju od 11.000 dinara, koji je u međuvremenu plaćen, izvršiteljka je izdala nalog za zaplenu porodičnog automobila i to četiri godine po namirenju tog iznosa”, navodi Stefan D. iz Beograda.
“Kada smo pokazali papire da je dug odavno plaćen, ispostavilo se da nas duže za još 16 dinara. Automobil smo sačuvali, ali smo prethodno morali da platimo 3.600 dinara naknade izvršitelju…”
(dijaspora.news/kurir.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.