U XIV veku sedam uzastopnih papa stolovalo je u Avinjonu na jugu Francuske i nikada nije kročilo na tle Večnog grada. Za to vreme, Rim je propadao i tonuo u nebitnost, a broj stanovnika je opao toliko da su pastiri po forumima napasali ovce a zemljodelci kupus sadili među ruševinama negdašnjih imperijalnih palata
Nakon razdora i sukoba između francuskog kralja Filipa IV Lepog i pape Bonifacije VIII, koji se razboleo i umro zbog potrešenosti usled ataka na njegovu ličnost i zatočeništva od strane rivalske vlastelinske kuće Kolona, za novog episkopa Rima je izabran Benedikt XI.
Međutim, i on je umro posle samo jedanaest meseci na tronu Svetog Petra, nakon čega je usledio jednogodišnji interregnum kada nije postojao papa zato što blokirana konklava, skoro podjednako podeljena između italijanskih i francuskih kardinala, nije uspevala da se dogovori oko novog poglavara.
Na kraju je u Peruđi juna 1305. godine, u odsustvu, za novog poglavara Katoličke crkve konačno izabran Rajmon Bertran de Go, nadbiskup Bordoa, koji nije bio ni Italijan ni kardinal pa se veruje da je njegov izbor posledica nekog kompromisa. Nakon što je izabrao Lion kao mesto svog krunisanja za “namesnika Isusa Hrista”, umesto Rima, i nakon što je izabrao ime Kliment V, imenovao je novih devet francuskih kardinala. To će imati dalekosežne posledice.
Takođe, ostao je u Francuskoj i u Rim uopšte nije išao. A onda je 1309. godine povukao svoj najvažniji potez: papski dvor je preselio u Avinjon, enklavu Papskih država okruženu ondašnjom Kraljevinom Arelat. Tako je počelo 67 godina dugo odsustvo rimskih papa iz Rima te boravak u Avinjonu, koje će postati poznato kao “Vavilonsko ropstvo papinstva”.
Ukupno je sedam papa vladalo Katoličkom crkvom iz ovog grada, i svi su bili Francuzi i pod uticajem francuske krune. Tek je krajem 1376. godine i početkom naredne papa Grgur XI uspeo da se otrgne iz čeličnog zagrljaja francuske monarhije i da se vrati u Večni grad.
Šta se za to vreme dešavalo sa Rimom? Postao je nebitan. Grad koji je u II stoleću bio prestonica sveta i imao preko milion stanovnika, tokom mračnog doba i takozvane pornokratije u X veku spao je bio na oko tridesetak hiljada žitelja. Čak, 546. godine bio je privremeno u potpunosti napušten nakon ostrogotske pohare, nije bilo živog čoveka u njemu.
Tokom papskog “izgnanstva” u Avinjonu i Zapadnog raskola koji je usledio u decenijama nakon papinog povratka u Rim (o tome smo opširnije već pisali), drevni grad na Tibru spao je na 10-15.000 stanovnika, mada neke procene govore da je broj zapravo bio i dramatično niži od toga.
Lateranska bazilika i druge važne sakralne građevine su propadale, zajedno sa ostatkom grada, ništa se novo nije gradilo, pastiri su napasali ovce po forumima, kroz Konstantinov slavoluk terali su volove, po dvorištima ruševina nekadašnjih hramova i palata zemljodelci su sadili kupus i krastavac.
Drugim rečima, Rim je bio selo i tek je u XV veku počeo da se oporavlja i da se vraća na staze stare slave (opet zahvaljujući papama). Ironija je što je upravo zahvaljujući ovome sačuvan veliki broj antičkih građevina koje bi inače bile srušene.
Za to vreme, srpski Prizren je bio velika carska prestonica, toliko napredna da je postojao vinovod koji je u imperijalnu palatu neprekidno dostavljao vino iz podruma u Golemoj Hoči (kako se u srednjem veku zvala Velika Hoča).
Stanovništvo je bilo iz svih krajeva Helma (Balkana) pa je to bila istinska metropola: Srbi su naravno bili većina, ali je bilo i mnoštvo Dubrovčana, Korčulana, Splićana, Arbanasa, Zadrana, Vlaha, Mlečana, Grka, Sasa. Gradom je upravljao kefalija koji je uvek bio Srbin, dok je trgom upravljao knez koji je obično bio iz Dubrovnika ili Kotora.
Koliki je tačno Prizren bio u to vreme ne možemo da kažemo, ali je sigurno bio veći od Rima (stotinak godina kasnije, srpsko Novo Brdo imaće 50.000 stanovnika i biće jedan od najvećih evropskih gradova tog doba, veći i od Londona). Sa druge strane, ma koliko Rim u to doba XIV veka bio mali i versko-politički nebitan u odnosu na ono što je bio pre i posle toga, to je samo relativno. Rim je i tada bio poveći za srednjevekovne uslove
(Dijaspora.news/telegraf.rs)
