“Kada bi danas došao Sveti Sava na svoju zemlju, ne bi bio srećan zbog onoga što vidi”

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Vladika zahumsko-hercegovački primorski Grigorije je tokom svog govora na Svetosavskoj akademiji u Trebinju izjavio da “ni posle toliko vekova vizija Svetog Save nije ostvarena”.

– Ako bi danas Sveti Sava došao u Hercegovinu, u svoju humsku zemlju, video bi da posle toliko vekova njegova vizija nije ostvarena, ali da je sada, kao i tada, najvažnije ono zašta se on borio, red, poredak, pravo i pravda, prosvećivanje i lečenje ljudi. Video bi Sveti Sava kako ga mi na današnji dan svečano slavimo, ali nisam uveren da bi takvog pregaoca naše slave i pohvale, naše velike reči, učinile srećnim – izjavio je vladika Grigorije, piše “Moja Hercegovina”.

On je rekao kako bi se Sveti Sava u „vinogradu koji je lično zasadio“ osećao došljakom i strancem, a svaku kritiku upućenu njegovom narodu ljudi ne bi prihvatili sa odobravanjem.

– Uveren sam da bi nas Sava upitao – zašto još uvek vlada bezakonje? Zašto nema reda? Zašto zapuštamo škole i bolnice? I ono najvažnije za Svetog Savu i tada i danas – zašto se svađaju braća? Zašto mrze jedan drugoga, zavide, pa čak i ubijaju? Zašto otimaju, lažu i pljačkaju – uveren je  vladika Grigorije.

Vladika je, uporedivši grad sa vinogradom, kazao da oboje ne mogu opstati ako nema rada, reda, zdravlja, nauke, mira i pomirenja, a to su, podseća vladika Grigorije, ideali za koje se Sveti Sava borio.

– Kao što vinogradari dele čašu vina, tako bi i građani trebalo jedni sa drugima da dele radost. Ako negde sretnete radosnog čoveka znajte da je njegova radost plod rada punog ljubavi. U osnovi reči ‘radost’ stoji reč rad, a ako to pročitamo unatrag, onda je to dar. Suština je u tome da naš grad, kao i naš vinograd, treba da shvatimo kao dar. Uvek se u crkvama molimo da svaki grad bude sačuvan od gladi, poplave, požara, najezde tuđinaca, međusobnog rata, molimo se za one koji upravljaju gradom, za putnike, moreplovce, za one koji se sećaju sirotinje, za svaku namučenu dušu kojoj je potrebna pomoć – rekao je vladika Griorije u svojoj besedi.

Dodao je da ako su ljudi najamnici u vinogradu i gradu, onda sigurno neće brinuti ni o zdravlju, ni o obrazovanju, ni o bilo čemu važnom za grad i vinograd, već će biti obični kradljivci plodova, koji će na kraju biti proterani iz vinograda i grada i iz božijeg sveta.

– Stoga, vinogradari, a pogotovo vladari treba da paze na svoje vinograde i gradove, da se ne postidimo kada dođe Gopodar ili njegov sin, a u našem slučaju to bi mogao biti i Sveti Sava. Zato nam je potrebna kultura, znanje i obrazovanje i ljubav. Kada bismo samo znali kakva je briga i žrtva potrebna niko se ne bi otimao da bude vladar ili vinogradar ako nema svesti o velikom vinogradaru – Gospodaru – rekao je vladika Grigorije.

Dodao je da nema mesta očajanju, iako smo u takvom stanju da bismo se sigurno postideli Svetoga Save, te napomenuo da je velika uteha to što se vinograd uvek iznova može obnavljati i oživljavati.

– Zato, ugledajmo se na dobrog vinogradara, koji se kroz vinograd kreće pažljivo i brižno, pazeći da čokoti uvek stoje tako da ne smetaju onome pored sebe. Kad je potrebno drugom čokotu, oni mu prave hlad, a kad je potrebno sunce – ne prave mu senku. Tako i mi, braćo i sestre, brinimo jedni o drugima, jer je to najbolje upravo za nas – poručio je episkop zahumsko-hercegovački i primorski.

Dijapsora.news