JEZIVA ISPOVEST NOBELOVKE NADIJE: Na pijaci robova džihadisti su nas pregledali kao da smo životinje, uzalud smo preklinjale i povraćale po podu (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Nadija Murad (25), ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir, napisala je za Gardijan kolumnu pod naslovom “Bila sam seksualna robinja ID. Pričam svoju priču jer je to najbolje oružje koje imam” i otkrila stravičan život devojčica i žena jazidskog naroda koje su džihadisti Islamske države (ID) zatočili kao seksualno roblje.

“Pijaca robova otvarala se noću. Mogli smo da čujemo gungulu na spratu ispod, gde su se militanti registrovali i organizovali, a kada je prvi čovek ušao u sobu, sve devojke su zavrištale. Bilo je kao u sceni eksplozile. Jaukale smo kao da smo ranjene i povraćale po podu, ali ništa ih nije zaustavljalo. Hodali su po sobi i piljili u nas dok smo vrištale i preklinjale. Prvo su išli ka najlepšim devojkama pitajući “koliko ti je godina” i razgledajući im kosu i unutrašnjost usta. “Device su, zar ne?”, pitali su čuvara, koji je klimao glavom i odgovarao “naravno”, kao trgovac ponosn na svoj proizvod. Onda bi nas militanti dirali gde su hteli, prelazeći rukama preko naših grudi i nogu kao da smo životinje”, piše Nadija Murad.

Na pijaci robova vladao je haos: soba je bila puna džihadista koji su se raspitivali na arapskom i turkmenskom, devojke su vrištale.

“‘Umuknite!’, urlali su na nas. ‘Tišina!’ Ali na ta naređenja još jače smo vrištale. Bilo mi je jasno da će me uzeti, pa kad je tako, ima da se namuči. Zavijala sam i vrištala, udarala ih kad su pokušavali da me diraju. I druge devojke su to radile, bacale se na pod i sklupčavale ili se bacale preko sestara i drugarica pokušavajući da ih zaštite”, opisuje Nadija mučnu atmosferu.

“Bio je to visokorangirani borac koji se zvao Salvan, a došao je s drugom devojkom, Jazidkinjom iz Hardana, koju je hteo da izbaci iz kuće, pa je kupovao zamenu za nju. ‘Ustani’, rekao je. Kada nisam poslušala, šutnuo me je. ‘Ti! Devojko sa roze jaknom! Ustani, kažem!’ Oči su mu bile upale u široko lice skoro potpuno zaraslo u dlake. Nije izgledao kao čovek, nego kao čudovište”, navodi ona.

Muradova ceni da napad na Sindžar na severu Iraka i uzimanje devojčica za belo roblje nije bio spontana odluka koja je tek tako pala na pamet nekom gramzivom vojniku na bojnom polju. Islamska država je dobro smislila plan: kako će upasti u jazidske kuće, koje osobine devojku čine manje ili više vrednom, koji džihadista zaslužuje sabaju (seksualnu robinju) na dar, a koji mora d je plati. Čak su debatovali o seksualnim robinjama u Dabiku, propagandnom glasilu Islamske države, ne bi li privukli regrute.

Nadija kaže da je saznala da je ta praksa postojala u Ruandi. Ali pre nego što su teroristi počeli da osvajaju nije ni čula za Ruandu, a kamoli da je mogla da zamisli da će doživeti istu zlu sudbinu kao tamošnje žene. Ona svedoči da su džihadisti na spratu ispod precizno beležili imena devojaka i boraca koji su ih uzimali, a ona je samo razmišljala o tome da je Salvan ogroman i jak i da bi mogao da je zdrobi golim rukama..
“Šta god da bi mi radio i ma koliko da bih se opirala, ne bih mogla da se odbranim. Smrdeo je na pokvarena jaja i kolonjsku vodu. Gledala sam u pod, u stopala i članke militanata i devojčica koji su prolazili kraj mene. U gužvi sam videla par sitnih muških stopala, kao da su ženska, i pre nego što sam promislila – bacila sam se prema njima. Počela sam da preklinjem. ‘Molim te, povedi me’, rekla sam. ‘Radi šta hoćeš, ne smem da odem s ovim džinom.’ Ne znam zašto je mršavi pristao, ali okrenuo se Salvanu i rekao: ‘Ona je moja’. Salvan se nije protivio. Mršavi čovek je bio sudija u Mosulu i niko mu se nije suprostavljao. Pratila sam ga do stola. “Kako se zoveš?”, pitao me. Glas mu je bio miran, ali neljubazan. ‘Nadija’, rekoh, a on se okrenuo popisivaču. Ovaj ga je izgleda prepoznao i smesta počeo da piše naše podatke. ‘Nadija, Nadž Salman’, a dok je izgovarao ime mog porobljivača, glas mu je zadrhtao kao da se plašio, a ja sam se zapitala da li sam upravo napravila grešku”, piše ona.

Nadija Murad je pala u ruke džihadistima početkom 2014, kad su napali njeno selo u Sindžaru. Nju i sestru su zarobili, a majka i šestorica braće su poginuli. Početkom 2015, posle tri meseca zatočeništva, uspela da pobegne iz ruku džihadista. Prebegla je u Nemačku, a prošle sedmice dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir, koju deli sa dr Denisom Mukvegeom, ginekologom iz Konga koji radi sa žrtvama silovanja.
Obrazlažući svoju odluku, komisija je navela: “Ona je pokazala neobičnu hrabrost u iskazivanju sopstvenih patnji i zalaganju u ime drugih žrtava. Nadija Murad je jedna od oko 3.000 jazidskih devojčica i žena koje su bile žrtve silovanja i drugih zloupotreba od strane vojske ID. Zlostavljanja su bila sistematska i deo vojne strategije. Zlostavljanja su služila kao oružje u borbi protiv Jazida i drugih verskih manjina.”

(dijaspora.news/kurir.rs)