Eldina je Farisa rodila u decembru 2002. godine. Rođen je kao zdrav dečak, razvijao se i napredovao kao i ostala deca. Međutim, prva vakcina promenila je život porodice Numanović, tako barem smatra Eldina
Težinu života osoba sa autizmom u BiH upoznala je Eldina Numanović čiji se petnaestogodišnji sin Faris bori sa teškim oblikom ove bolesti, a zbog kojeg se čak sakrivala i ormar kako bi se zaštitila.
Eldina je Farisa rodila u decembru 2002. godine. Rođen je kao zdrav dečak, razvijao se i napredovao kao i ostala deca. Međutim, prva vakcina promenila je život porodice Numanović, tako barem smatra Eldina.
– Do prve vakcine, Farisa ništa nije razlikovalo od njegovih vršnjaka. S prvom vakcinom, počinju i prvi problemi. Posle uobičajene visoke temperature, na red je došla nesanica, a zatim je počeo da gubi kontakt očima. Nije reagovao na nas. Kad bismo ga zvali, mislili smo da ne čuje. Stalno je plakao i bio nervozan. Izvršili smo analize. 15 dana je ležao na Pedijatrijskoj klinici u Sarajevu, gde mu je dijagnostikovan autizam – kaže Eldina.
Eldina pojašnjava da su to saznanje prihvatili s nadom da će biti bolje. Međutim, bilo je sve gore.
– Znate ta reč autizam – mislite proći će, ali vremenom se pomirite s činjenicom da tome nema leka. Faris se vodi kao 100% invalid i njemu je pomoć stalno potrebna. Zavisi od nas. Četiri godine je išao u Centar za odgoj, obrazovanje i rehabilitaciju „Vladimir Nazor“. Nije se snašao. Tamo je najviše vremena provodio pored prozora. Druga deca bi ga ujedala i udarala, on bi im vraćao. Postao je agresivan. Taj period za njega je bio traumatičan. Nakon toga smo odlučili da ga upišemo u Zavod za specijalno obrazovanje i odgoj dece „Mjedenica“ i tamo je trenutno na listi čekanja jer je prerastao uzrast za ranu intervenciju – ispričala je Eldina Šejli u studiju emisije Ispuni mi želju.
Kao dvanaestogodišnjak, Faris je dobio prvi epileptični napad. Od tada je, kaže majka, još teže.
– Epileptični napad je bio okidač. Nakon toga je bio sve nervozniji, stalno je plakao. Faris koristi i tablete za smirenje i lečenje dijabetesa. U pubertetu je postao jači i agresivniji. Agresivnost ispoljava na različite načine, dovoljno je da ne uradite ono što on želi i priča počinje… U pola noći zna da traži da skinemo vrata. Vodi me za ruku i jasno pokaže šta želi. Znala sam se sakrivati u ormar, kako bih se zaštitila. Navešću vam primer, dok se vozimo autom, ukoliko na primer ne skrenemo gde on kaže, odmah napadne mene ili muža dok vozi. Grize nas i čupa kosu. Zatim, ukoliko napolju čuje zvuk motorne testere, traži da se ugasi, ukoliko se to ne desi, on postaje agresivan, a mi ne možemo komšijama da naredimo šta će i kada raditi – kaže Eldina.
Ostatak priče možete pogledati u videu koji se nalazi u nastavku.
(Dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.