Čovek predstavljen samo kao Hilmi otišao je iz Bosne u Siriju nadajući se da je kalifat idealno versko okruženje za koje se treba boriti, a vratio se 16 meseci kasnije potpuno razuveren i razočaran.
Najviše pripadnika Islamske države iz BiH, Albanije i sa Kosova: Iz Hrvatske ih nema, što nije slučaj i sa Srbijom.
On je za BIRN rekao da kada je došao na ratište tamo nije bilo struje, knjiga, interneta a često ni hrane ni vode.
“Imao sam nešto ušteđevine koju sam brzo potrošio na hranu, a zatim sam dobijao samo 50 dolara mesečno. Moja žena je pomagala tamošnjim ženama pa bi i ona nekad nešto zaradila, ali svi smo bili u konstantnom strahu da li ćemo preživeti i kako da se uopšte vratimo kući. Tamo nema života, nema čak ni trave”, počinje svoju priču on.
Hilmi ima dvojno državljanstvo, Bosansko i Crnogorsko, i jedan je od 250 ljudi sa naših prostora koji su se vratili kući nakon ratišta i pobegli od Islamske države. Iako su zakonom iz 2015. proglašeni teroristima i zakonski gonjeni, mnogi od njih sada pomažu pri lociranju i vraćanju drugih vojnika kući.
Pošto je celog života živeo po strogim muslimanskim pravilima, kada je čuo da je Islamska država oformila kalifat, želeo je da ode tamo sa porodicom i živi po šerijatskim zakonima. Destinacija mu je bila Alepo, gde je već iamo prijatelja iz Crne Gore koji ga je ubeđivao da u gradu ništa ne nedostaje, da je rat daleko i da može ostati kod njega sa porodicom.
“Ideja mi je bila da odem tamo i proverim stanje, a zatim prodam sve što imam i preselim se u Siriju sa porodicom. Međutim kad smo stigli tamo februara 2015. saznao sam da mi je prijatelj poginuo u bici kod Kobana i da je ISIS proglasio ratno stanje, pa su nam oduzeli pasoše, ali smo se uz pomoć ljudi sa Balkana, kojih tamo ima mnogo, smestili u kuću blizu turske granice gde smo bili skoro godinu dana”, kaže on.
Hilmi otkriva da u Siriji ima mnogo ljudi sa Balkana, uglavnom iz Bosne, Crne Gore i Srbije. I dok neki dolaze zbog religijskih uverenja drugi su tu da bi pobegli od zakona. Nakon što je pronašao krijumčara koji ga je za 1.500 dolara prebacio u Tursku, gde je bio u zatvoru dve meseca, konačno se vartio u Bosnu, gde je opet pak bio uhapšen kao terorista.
Za razliku od Hilmija koji je u Siriju otišao iz religijskih ubeđenja, ima onih koji otvoreno govore da su na Bliski istok otišli zbog zarade.
“Ja sam musliman i da se ne lažemo svi smo svesni da Bog od nas nikada ne bi tražio da ubijamo. Ja sam tamo išao zbog novca. Iz istog razloga ratovao sam u bivšoj Jugoslaviji, učestvovao u pljačkama i čak bio i u zatvoru”, priča Fisnik, koji je živeo u Srbiji, Crnoj Gori, Turskoj i Nemačkoj, a koji se 2014. pridružio militantnom ogranku Al Nusra.
“Bilo nam je obećano oko 2.000 dolara mesečno, kao i šansa da usput zaradimo pljačkajući. Asadova armija je bila loše motivisana zbog čega smo imali neke uspehe oko Alepa i postali poznati. Onda su usledili masakri. Viđao sam kako posle bitke odsecaju ljudima glave i žene mrtve siluju. To je nešto što nisam viđao u ratu u Jugoslaviji, ali iako mi je isprva bilo mučno to da gledam, posle sam se navikao”, kaže Fisnik.
Ubrzo su im rekli da se njihova jedinica pridružuje Islamskoj državi, ali njega to nije zanimalo, sve dok je bio dobro plaćen.
“Novi plaćenici su došli, neki čak i hrišćani koji su ubijali zbog zabave i adrenalina. Razne razloge su nalazili da bi pljačkali, ubijali, mučili, silovali i palili. Ja sam lično najviše para zaradio kada sam prevozio kulturne artifakte i umetnička dela do turske granice”, kaže on.
Kada je njegov komandant nestao i došao novi, od njega je traženo da počne da ubija civile, što on nije bio spreman da uradi, jer je na ratište došao isključivo zbog novca. Tada je preko svojih veza našao način da se vrati na Balkan gde je i uhapšen.
Najsvetliji primer je svakako Albert Beriša, koji se iz Sirije vratio sa željom da osnuje nevladinu organizaciju koja bi pomagala ljudima sa Balkana da se vrate i da shvate da nema svrhe ratovati, kao i da pokuša da spreči što više ljudi da odu na ratišta na Bliskom istoku.
“Ja nisam video smisao u društvenom sistemu na Kosovu niti bilo kakvu misiju, pa sam otišao 2013. u Siriju da se borim protiv režima Bašara Al Asada, ali nikada nisam učestvovao u bitkama.Svako od nas je imao svoje razloge”, kaže on.
Kada se vratio na Kosovo uhapšen je i ispitivan, ali je o koncu svega uspeo da osnuje svoju organizaciju “INSTID” koja se sada na Kosovu bori protiv ekstremizma i odlaska ljudi na strana ratišta.
“Najteža mi je bila diskriminacija i predrasude sa kojima sam se suočavao kada sam se vratio. Svako može da napravi grešku, ali ja na kraju nisam znao uopšte gde više pripadam. Shvatio sam da su većina tih ljudi zapravo žrtve propagande ili svojih ubeđena i odlučio sam da napravim organizaciju koja bi im pomogla da opet postanu deo društva i korisni za ovo društvo na bilo koji način”, zaključuje on.
(Dijaspora.news/kurir.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.