Jelica je otišla da operiše ČUKLJEVE i umrla u najtežim mukama, lekari NA SLOBODI

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Jelica je htela da operiše čukljeve, poslali su je u “Decedru”. Četiri dana potom je umrla u najtežim mukama. Posle dve apelacije, doktori su slobodni – zauvek.

Njena majka Dijana Radović je u emisiji Život priča autorke Tatjane Vojtehovski govorila o hororu kroz koji je prošlo njeno dete, ali i ona, u borbi za pravdu.

“Ako se ijedna osoba osvesti, time je život moje Jelice i svih koji su slično stradali, produžen, a moja misija je uspela. Tu se ne dovodi u pitanje moj napor, reč je o višim interesima za koje se nadam da će ostaviti traga u nekom budućem vremenu”, rekla je Dijana.

Jelica je videla TV reklamu za operaciju čukljeva metodom “Ilizarov”, koju kod nas radi doktor Slavko Tomić. Igrom slučaja, njen otac je poznavao tog doktora i Jelica odlazi kod njega na pregled na Banjicu. On joj kaže da taj zahvat radi samo na privatnoj klinici I da porodica Radović zakaže intervenciju na Hirurško ortopedskoj bolnici “Decedra”.

Tamo je Tomić radio honorarno i za vreme svog redovnog radnog vremena na Banjici, pritom je predstavio “Decedru” kao privatnu kliniku sa vrhunskim uslovima, u šta je Dijana posumnjala na prvi utisak.

Na prijavnici im je uzeto 1.600 evra, bez računa niti priznanice, a Jelica je poslata u sobu, gde je istog dana i operisana, a prema rečima doktora, zahvat je prošao uspešno, a oporavak će biti brz. Nekoliko sati kasnije Jelica je majci i sestri rekla da se loše oseća.

I dva sata kasnije su dobili isti odgovor, a da nije znala da će joj dete tokom cele noći biti samo i bez lekarske nege, jer su u “Decedri” medicinske sestre radile “na crno”. Ministarstvo zdravlja nije imalo odgovor kako je to bilo moguće.

Jelici nije bilo dobro ni sutradan, o njoj su se “starale samo medicinske sestre”, a nije bilo dogovoreno ni “čiji je ona pacijent”. Tog jutra je Jelica bila modra, priča njena majka, pritom navodeći da nije dobijala ništa od terapije, čak ni infuziju.

“Doktorka Jeremić na poziv” je stigla i insitirala da “se bez potrebe diže panika”. Doktor Tomić se na poziv Jeličinog oca pojavio u bolnici, ali da bi operisao nekog drugog, uz jedno jedino pitanje upućeno Jelici – “kako je rana”.

Jelica je od tog momenta ostavljena na brigu samo svojoj majci, a kada je trebalo da bude puštena kući bila je pred potpunim kolapsom – crvena, bez mogućnosti da pije, jede, govori, sa bolovima, halucinacijama, drhtavicom, teškim disanjem.

“Ona je razmažena i pod stresom od anestezije”, govorili su lekari, a kao “terapiju za stres” preporučili su joj “slušanje vokmena”.

Noć u mukama je Jelica provela uz dežurnog lekara, koji je ipak ostao uz nju, ali je celu noć prespavao u bolnici. Ujutru je konstatovao da “nešto tu ozbiljno nije u redu” i predložio pozivanje neuropsihijatra, dok otac jedva dobija doktora Tomića i nagovara ga da dođe u bolnicu.

“Ovo se meni ništa ne sviđa, liči na sepsu”, rekla je doktorka internista, a potom su se ređali lekari koji “nisu verovali koliko su rezultati loši”, dok je doktorka Jeremić konstatovala da joj to “već liči na infekciju”.

Doktor urolog je čak konstatovao da se radi o vanmateričnoj trudnoći, a Jelica je smogla snage da rukom odmahne i odbaci takvu mogućnost. Roditelji su se ipak nadali da je to razlog svega, Jelica je prebačena u Klinički centar, a sa negativnim nalazom na trudnoću, u Urgentni centar.

Majka je predložila prebacivanje na VMA, doktori su to odbacili… Minuti i sekunde su odlučivali o životu devojke, koja je transportovana u šok sobu.

Doktorka Vesna Bumbaširević je majci rekla da je Jelica kasno dovedena u “državnu bolnicu”, kao i da će biti medicinsko čudo kao uspe da preživi. Majka je potom otišla u crkvu, da zapali sveću i pomoli se za zdravlje svog deteta. Kada se vratila rečeno joj je da je Jelica preminula.

Celu emisiju možete pogledati OVDE.

“Šta majci daje snage da dalje živi? To je njena energija, njena vedrina, dobrota plemenitost… Majka nikada ne prihvata da nema njenog deteta, njegova duša je uvek uz majku, ona svoje dete pronalazi u dobroj deci, u zraku sunca…”, navela je Dijana.

Nekoliko dana pošto su sahranili svoje dete, roditelji su krenuli u borbu za pravdu. Komisija Ministarstva zdravlja nije zatekla nikog u “Decedri”, pa su rešili da se pozabave dokumentacijom na Insititutu za ginekologiju i akušerstvo u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.

U “Decedri” je zatečena nepotpuna dokumentacija, komisija je zaključila da ne može da donese dovoljno validan zaključak i tražila proširenje komisije. Potom je utvrđen niz nepravilnosti, “Decedra” je zatvorena, a posle tri meseca ponovo i otvorena za rad, da bi nedugo zatim proglasila stečaj, u strahu od toga da će porodica Radović tražiti finansijsku odštetu.

Krivična prijava protiv doktora Slavka Tomića, doktorke Olivere Jeremić, doktora Miodraga Stojanovića i v.d. direktora Svetlane Sremčević je podneta, a Sud časti Lekarske komore Srbije je doneo rešenje da “postoji osnovana sumnja da Tomić i Jeremić nisu pružili adekvatnu pomoć Jelici Radović tokomm njenog boravka u “Decedri” i da su time povredili ugled člana Lekarske komore i Kodeks profesionalne etike”.

Ni deset godina kasnije, nije jasno ko je u klinici “Decedra” od lekara bio zadužen za postoperativno praćenje stanja operisanih bolesnika. Za Jelicinu smrt su okrivljena tri lekara – posle dve apelacije oni su konačno i neoborivo oslobođeni krivice.

Dijaspora.news/B92