Jelena i Dragomir su posetili 14 evropskih gradova za 16 dana: Žurke na Ibici, srpski hitovi u Valensiji i romantični prizori iz Pariza (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Putovanja su prilika da kroz ljude i predele koje obilazimo upoznajemo dušu te države kao i način razmišljanja njenog naroda. Što se više krećemo takvi utisci su sve jači, a naši vidici sve veći. Shvatamo kako ljudi žive, šta vole, čemu se nadaju i koliko ih oduševljavaju novi ljudi koje sreću. Jedno takvo putovanje su organizovali Jelena Krstić (27) i njen suprug Dragomir Krstić (30), koji su prošlog leta bila na proputovanju kroz Zapadnu Evropu.

Jelena je diplomirani dramaturg iz Zemunu, a zaposlena je u ljudskim resursima u HTEC-u, jednoj IT kompaniji u Beogradu. Njen suprug Dragomir je poreklom iz Leskovca, a radi kao inženjer elektrotehnike i računarstva u istoj kompaniji.

Filip, Mihailo, Srđan i Dimitrije su spakovali kofere i rešili da otputuju u Izrael: To je bila jedna od najboljih odluka u njihovim životima (FOTO) (VIDEO)

Trenutno željno iščekuju trećeg člana porodice, jer bi Jelena trebala da se porodi u avgustu ili septembru. Oboje su veliki zaljubljenici u putovanja, a zajedno su obišli Filipine, Šri Lanku, Tajland, ali i brojne evropske države.

Ona je sa suprugom odlučila da proputuje po Evropi, a za samo 16 dana uspeli su da obiđu četiri države.

– U julu prošle godine za 16 dana sam sa suprugom obišla 14 gradova u 4 evropske države (Španiji, Holandiji, Belgiji i Francuskoj). Odlučili smo se za jedno ovakvo “protrčavanje” Evropom, jer je bilo mnogo gradova i regija koje smo zeleli da obiđemo i da ih obuhvatimo ovim putovanjem, ali smo bili vremenski ograničeni danima godišnjeg odmora – kaže ona.

Tokom svog putovanja posetili su čak 14 gradova i veliki broj znamenitosti, kako one poznatije, tako i one manje poznate, zahvaljujući lokalcima ali i svom istraživanju.

– Gradovi koje smo obišli su u Španiji: Barselona, Malaga, Granada, Ronda, Kadiz, Herez, Sevilja, Valensija, Ibica; u Holandiji: Amsterdam, u Belgiji: Brisel, Briž, Gent, i u Francuskoj Pariz. Imali smo prilike da vidimo “uobičajene” znamenitosti karakteristične za određene gradove poput Ajfelovog tornja u Parizu, parka Guelj u Barseloni ili Velikog trga u Briselu, ali smo i uz pomoć lokalaca, ali i sopstvenog istraživanja uspeli da vidimo i neke ne tako poznate krajeve, poput ostrvceta na Seni u blizini Luvra u Parizu ili kvarta sa grafitima u Gentu – ističe Jelena.

S obzirom da je Zapadna Evropa skupa, Jelena ističe da ih je ovo putovanje ipak koštalo kao  jedno uobičajno letovanje.

– Proputovanja nije bilo skupo, a koštalo je gotovo kao uobičajeno letovanje, zato što smo leteli jeftinim avio kompanijama (promenili smo čak 8 aviona, 2 iznajmljena automobila, 2 autobusa i 4 voza), i bili smešteni kod drugara, poznanika ili drugara od drugara, spavali u automobilu na Ibici, a u Amsterdamu i Valensiji smo bili kod Couchsirfing domaćina.

Couchsurfing je društvena mreža koja spaja domaćine iz celog sveta i putnike koji na ovaj način žele da se bolje upoznaju sa kulturom zemlje uz pomoć lokalaca kod kojih odsedaju. Inače smo suprug i ja coucshurfing domaćini u Beogradu od prošle godine i ugostili smo do sada 15-ak gostiju iz Francuske, Estonije, Filipina, Hrvatske, Rusije… – kaže ona.

Tokom putovanja su im se dešavale brojne interesantne stvari, ali je jedna ipak ostavila najsnažniji utisak na njih.

– Jedan od najinteresantnijih događaja sa ovog putovanja desio se u Valensiji. Naišli smo na brzu hranu u kojoj se prodavao kebab, i ušli tu da klopamo. Gazda, ljubazni Pakistanac, pitao nas je odakle smo. Nakon našeg odgovora da smo iz Srbije nastavio je da kucka nesto na kompu.

Uskoro se sa zvučnika njegovog fast fuda začula pesma Sandre Afrike, nakon čega je usledila Stoja i hitovi su se dalje sami nizali. Ovakav topao i nesvakidašnji gest dugo ćemo pamtiti kao jedno od najboljih iskustava koje nam je jedan ugostitelj priredio – kaže Jelena.

Upoznali su dosta zanimljivih osoba tokom svog putovanja, ali bi jednu ipak izdvojili kao posebnu.

– Najzanimljivija osoba koju smo imali prilike da upoznamo je upravo naš domaćin u Amsterdamu, Eba. Ovaj momak je sirijski izbeglica. U trenutku našeg upoznavanja živeo je godinu dana u Amsterdamu, učio holandski jezik, radio honorarne poslove i bio domaćin mnogim putnicima.

Pre toga je godinu dana proveo u putovanju iz Sirije do Holandije, kojim je prošao i kroz našu zemlju. Najupečatljivija mi je ostala njegova rečenica “Kada dođes na sigurno tlo zaboraviš sve muke i nedaće na koje si usput nailazio” – ističe ona.

Pošto su imali ograničen budžet, morali su dobro da paze gde se hrane, kako bi prošli što povoljnije.

– Pošto je ovo bilo putovanje uz ograničen budžet, a zapadna Evropa ume da bude jako skupa, nismo imali mogućnosti da sedimo po restoranima. Naš “spas” bili su doner kebabi, jer su svugde bili i jeftina i hranljiva klopa – kaže ona.

Celokupno putovanje im je ostalo u najlepšem sećanju, a utisak je i dalje snažan. Međutim, Jelena kaže da je ipak najviše ponosna na jednu stvar.

– Veoma sam ponosna na sebe i supruga što smo sa osmehom “izdržali” ovakav tempo putovanja, jer uz gust raspored i sve stvari koje zelite da vidite za veoma kratko vreme uz divne dogadjaje dese vam se (češće nego što biste želeli) i pehovi. Meni ovu avanturu najbolje oslikava komentar naše drugarice “Kada slušam vašu priču o odmoru, umorim se!” – naglašava ona.

Što se noćnog života tiče, prema njihovom mišljenju najbolji je na Ibici.

– Što se tiče noćnog života u ovim gradovima, najjači utisak na nas je ostavila Ibica. Prvo veče smo izašli u “mali i nepoznat klub” koji ima cak 5 različitih stejdževa. Drugo veče na Ibici izašli smo u jedan od najvećih tamošnjih klubova, Amneziju, koji prima čak 5 hiljada ljudi.

Ovo zadovoljstvo, tj. ulaz u ovaj klub, koštalo nas je 50 evra po ulaznici, ali ozvučenje i program samo jedne noći mogu da pariraju ozbiljnim evropskim festivalima, i zaista nismo zažalili ni cent plaćen za ovu ulaznicu. Ljubiteljima elektronske muzike značiće da kažem da su za samo to jedno veče u klubu, između ostalih nastupali i Solomun, Sven Vet, Adam Bejer, Ida Engberg i Skuba – kaže Jelena.

Način života stanovništva je donekle drugačiji od našeg, a najviše se razlikuje u Španiji.

– Od 4 zemlje koje smo posetili način života se najviše razlikuje u Španiji koja živi noću. Jedno jutro u Granadi smo do pola 10 čekali da otvore super-market, dok je npr. u 1 iza ponoći radnim danom grad živ i pun i starijih i mlađih ljudi koji večeraju, druže se i ćaskaju, kao što je slučaj za period oko 8-9 uveče u našoj zemlji – kaže ona.

Nije strahovala za svoju bezbednost iako joj je to često padalo na pamet.

– Često su mi bili (nažalost izuzetno aktuelni) teroristički napadi u mislima, ali nije nam se desila nijedna neprijatna situacija koja bi opravdala taj strah – priznaje Jelena.

U budućnosti planiraju još putovanja, a najviše priželjkuju da odu na Island.

– Trenutno sam u 6-omesecu trudnoće, pa su putovanja “stavljena na pauzu” dok se beba ne rodi i ne ojača. Inače, pošto imam potpuno urednu i zdravu trudnoću bebac je već u stomaku imao prilike da “obiđe” Šri Lanku i Maltu. Putovanje koje i suprug i ja priželjkujemo je magični Island, koji ćemo gotovo sigurno neke od narednih godina i posetiti – kaže ona.

Građani zemalja koje su obišli su pozitivno reagovali na to što su Jelena i njen suprug iz Srbije, pa su i sami izrazili želju da našu zemlju što bolje upoznaju.

– Kada lokalci čuju da smo iz Srbije najčesće su govorili kako nikada nisu bili u nekoj zemlji Balkana, ali su bili izuzetno zainteresovani da čuju zanimljivosti o našoj zemlji, kako o hrani, prirodnim dobrima, tako i o različitim znamenitostima Srbije – ističe Jelena.

Osim toga što vole turističke da obilaze nove predele Jelena i njen suprug vole i da putuju kao volonteri.

– Osim turističkih putovanja, putovali smo i kao volonteri (u okviru međunarodnih volonterskih kampova preko organizacije Mladi istrazivači Srbije), pa smo tako imali mogućnosti da budemo deo filmskog festivala u Portugaliji, da organizujemo pozorišne i sportske radionice za klince u Turskoj, a ja sam kao volonter i živela mesec dana sa članovima alternativnog pozorišta u Nemačkoj, i bila deo festivala koji su organizovali.

Takođe sam imala prilike da budem i kamp lider jednog ovakvog kampa u Srbiji, tačnije u zaštićenom prirodnom dobru Zasavica, na čijem sam očuvanju radila sa volonterima iz Južne Koreje, Česke, Francuske, Ukrajine… – naglašava ona.

(dijaspora.news/telegraf.rs)